U Paragama se sve više okreću jagodičastom voću. Čak 60 domaćinstava našlo računicu u malinama
Svi koji od Novog Sada na putu prema Somboru prolaze kroz Parage, u neverici gledaju malinjake. Zabune, međutim, nema jer je računica više nego jasna: gajenje malina po hektaru može da donese i 5.000 evra. Kukuruz, a ni bilo koja druga ratarska kultura, objašnjavaju u ovom mestu, koje pretenduje da postane prestonica malina u ravnici, to nikada nije mogao. Polako ali sigurno, maline se „doseljavaju“ u Bačku…
U ovom mestu, koje ima oko 900 stanovnika, gajenjem malina, po rečima Stanimira Saše Babića, predsednika Udruženja „Paroški malinari“, bavi se više od 60 porodica, a maline rastu na više od 100 jutara.
– Sve je krenulo pre nekih pet ili šest godina, kada je jedan naš meštanin doneo prve sadnice, posadio ih na njivi i uspelo mu je – objašnjava Babić, dok šetamo parcelom na kojoj berači pažljivo smeštaju nežne plodove u posudice. – Plantaže su se kasnije širile neverovatnom brzinom. Gotovo svako ko je jednom brao maline zasadio je svoju parcelu.
Maline su ovu pažnju, kako kaže Babić, Paragama lepo vratile. Po hektaru se, u zavisnosti od starosti malinjaka, bere i do osam tona plodova. Otkupljivač kilogram, u zavisnosti od ponude i kvaliteta, plaća od 170 do 200 dinara. Ni gajenje nije komplikovano. Maline traže dosta vode, tako da je navodnjavanje obavezno, a takođe i prihrana, najčešće stajskim đubrivom. Po jutru, u Paragama, sade od 4.500 do 5.000 sadnica, koje maksimalan rod dostižu u drugoj godini. Na kraju vegetacije, poseku ih, i prodaju kao sadni materijal. Maline već sledeće sezone niknu ponovo.
BRZO SE ISPLATI
Ulaganje u hektar malinjaka, koje podrazumeva bušenje bunara i nabavku sistema za zalivanje „kap po kap“, a takođe i kupovinu sadnica po ceni od 25 dinara po komadu, isplati se, kako kažu naši sagovornici, već posle prve godine.
Ratko Đurić, Babićev kolega po malinjaku i jedan od sedmorice osnivača udruženja, objašnjava kako je upravo branje malina najzahtevniji i najkomplikovaniji deo posla.
– Kada je sezona branja u punom jeku, a počinje već sredinom jula, mora da se angažuje mnogo berača, tako da u mestu imamo i manjak radne snage – priča Đurić. – Posao, srećom, nije težak, tako da su tu angažovane cele familije, a i deca vole ovaj sladak posao…
Berač malina, u Paragama, objašnjavaju ovi mladi voćari, može da računa na platu od 200 dinara po satu, a dnevno se, na otkupnoj stanici udruženja, jednoj od ukupno tri u selu, preda i 3,5 tone malina. U punoj sezoni, kako priča Ivan Petrović, takođe malinar, ponosan na to što je do njega potekla ideja o udruživanju malinara, dnevno u selo, od malina, stigne oko milion dinara.
– Kada sam kretao u posao, pre dve godine, video sam da samo udruženi možemo da napravimo pravu stvar – kaže Petrović. – Zasad imamo svoje otkupno mesto, odakle se maline otpremaju prema hladnjačarima. Imamo odličnu saradnju sa otkupljivačem iz kompanije M3MC, iz Bačke Palanke, tako da problema sa isplatom nikada nije bilo. Naravno, pošto su maline osetljive, i teško ponose putovanje, bilo bi odlično kada bismo sagradili hladnjaču, odnosno liniju za duboko zamrzavanje, jer zamrznute, maline mogu lako da putuju…
ARENDA, I TO UNAPRED
U posao sa malinama, Babić je krenuo sa zemljom koju je uzeo u arendu. Kako kaže, isplati mu se čak i da plati 600 evra godišnje po hektaru, i to unapred, iako je arenda za poljoprivrednike koji gaje rataske kulture gotovo duplo niža.
– Malina, zasad, dobro plaća – zadovoljan je Babić. – Naravno, traži i dosta rada, ali toga se ne plašimo…
Izvor: Večernje novosti
