Danas se obeležava svetski dan hrane. Srbija ga dočekuje sa podacima prema kojima bacamo 250.000 tona hrane godišnje dok svaki četvrti građanin živi na granici siromaštva a svako osmo dete nema pripremljen obrok. …
Banke hrane trenutno su najbolje rešenje da hrana dođe do onih kojima je potrebno a u pripremi je i novi Zakon o viškovima hrane.
Sa viškom hrane najčešće se suočava korporativni sektor, agroindustrija, prozvođači hrane i trgovinski lanci.
Kao posrednik između kompanija i onih kojima je hrana potrebna funkcioniše Banka hrane, neprofitna organizacija koja je za poslednjih 10 godina pomogla oko 110.000 ljudi.
Međutim, uspeva da odgovori tek na svaki peti zahtev neke od organizacija sa kojima sarađuje.
„U Srbiji se plaća puna vrednost poreza na donacije i iz tog razloga su mnoge kompanije sigurno sprečene da doniraju jer prosto ne mogu da dozvole sebi takav ekonomski problem“, kaže Milena Blažić iz beogradske Banke hrane.
Upravo to je i pokrenulo inicijativu ukidanja PDV-a na donacije a u pripremi je i novi Zakon o viškovima hrane.
„Želimo da napravimo takav sistem u koji će se uključiti svi: od nevladinih organizacija, privrednih subjekata, hipermarketa, supermarketa, restorana, mikro, malih i srednjih preduzeća, želimo da stvorimo jedan ambijent koji će da podstiče društvenu socijalnu odgovornost i sistem u kome će viškovi hrane biti donirani najugroženijim osobama u našoj zemlji“, kaže Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine.
U Srbiji ne postoje zvanični podaci a prema nezvaničnim se baca oko 250 hiljada tona hrane godišnje. U najvećoj meri hrana se baca u domaćinstvima.
S druge strane zvanična statistika tima za socijano uključivanje i smanjenje siromaštva govori četvrtina građana živi na granici siromaštva, devet odsto ne može da ispuni svoje osnovne životne potrebe, a svako osmo dete nema pripremljen obrok.
Izvor: RTV
