Jedan od predloga na tribini Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti bio je da osnovna škola traje devet godina, te da se predškolsko računa kao prvi razred.
Bilo je argumenata i za i protiv uvođenja ovakvog modela, koji nije pomenut u nacionalnoj strategiji razvoja obrazovanja. Dilema je bila da li bi učitelji predavali u četiri i po ili u pet razreda. Takođe, pomenuto je da bi period od 4. do 6. razreda bio kombinacija predmetne i razredne nastave.
Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Aleksandar Lipkovski smatra da ovo ne bi bila mala, nego revolucionarna promena u domaćem obrazovnom sistemu.
„Zbog uvođenja ovakvog sistema okolne države imaju niz problema. Ova promena podstiče se spolja, zbog ušteda u obrazovanju, koje nam nameću kreditori i finansijeri. Za poslednjih 20 do 30 godina, obrazovni sistem se dosta promenio. Mnoge stvari rađene su na brzinu, mnoge upropaštene, pa je sistem doveden u nezavidnu situaciju. Bez podrške društva nema ozbiljne reforme obrazovanja“, kazao je Lipkovski za „Novosti“.
Dr Stevan Jokić, naučni savetnik Instituta „Vinča“, navodi da je nužno da promene u obrazovnom sistemu prate promene u društvu, jer današnjim đacima, „generaciji palčića, jer sve rade sa dva palca na svom mobilnom telefonu“, treba drugačija škola.
„Njima je linearni svet knjige nezanimljiv. Dosadno im je ono što im mi pričamo. Oni žive u virtuelnom, a ne u metričkom svetu. Problem škole je što deci dajemo informacije, a danas svako dete u svom džepu ima sve informacije. Žalimo se da uče napamet, a mi smo ih naučili tako da uče“, ocenio je Jokić.
On je dodao da četvrtina đaka u Francuskoj završi osnovnu i srednju školu, a da nije sposobno da bilo šta radi u životu. Zbog toga je, kako kaže, bitno da se nastavnici okrenu svoj deci.
Kao izgovor profesori često uzimaju nedovoljnu tehničku opremljenost, što nije dobar argument. Filip Marić sa Matematičkog fakulteta rekao je da algoritamsko mišljenje, potrebno za programiranje, može da se razvija i uz pomoć table i krede, bez kompjutera.
„Lekcija iz orijentacije u prostoru, u udžbeniku objavljenom prošle godine, i dalje objašnjava kako se snaći uz pomoć mahovine, Severnjače, godova na drvetu. Ni rečju se ne spominju Gugl mape, iako svako dete ima pametni telefon u džepu“, kazao je Marić.
U prilog sporosti reformi je i primer koji je naveo Slobodan Popov iz Centra za razvoj prirodnih nauka, tehnologije i informatike – važeći normativ za opremanje kabineta za Tehničko-informatičko obrazovanje je pisan 1987. godine i kaže da treba koristiti grafoskope i dijaskope, iako je to odavno prevaziđeno.
