Још пре више од пола века, Бачка Паланка је била позната туристима из ближе и даље околине, не само због свог изванредног положаја на Дунаву у близини Фрушке горе, већ и због многобројних угоститељских објеката и чувених циганских капела.,
Да би привукли што више гостију Паланчани су се трудили да град добије што лепши изглед и да буде што уреднији.
Тако је 1916. године на иницијативу Др. Борислава Увалића уређена алеја са дрворедом и клупама према Дунаву. Исте године ископани су артески бунари код бившег Дома слепих, старе поште и код кафане „Земљотрес“, данашње робне куће „Избор“, а у 102 куће је уведен водовод. У то време у Бачкој Паланци су постојала чак четири хотела, који су имали, чак, и своје омнибусе (вукли су их коњи) са којима су превозили госте са Дунава и железничке станице.
Поред Католичке цркве (где се некад налазила апотека) био је Хотел „Дрер“. Хотел „Касина“ налазио се у садашњем Радничком дому, а Хотел „Круна“ у данашњој улици Браће Рибникара (бивша картонажа Штампарије „Бранко Бајић“).
Највећи угоститељски објекат, не само у Бачкој Паланци већ и у околини, био је хотел „Дунав“, који је излазио на две улице. Заузимао је угао улице Жарка Зрењанина и ЈА (данашњи назив улица) и то почев од данашње зграде политичких отганизација у улици Жарка Зрењанина, па све до бивше куће др. Дембица у улици ЈА. То је био, чак и за садашње појмове, јако велики угоститељски објекат, са мноштвом соба и апартмана за преноћиште, великом и лепо уређеном баштом у којој је концертирала музика, са уређеном кугланом и тенис игралиштем, са једном великом и неколико мањих сала. Власник Хотела је био Јевреј, Пајтер. Пошто је већ био остарио, продао је Хотел трговцу текстилном робом Ерлеману, који је имао велику текстилну радњу на месту где се данас налази продавница „Прогрес“. Убрзо после куповине Хотела „Дунав“, нови власници су га до темеља порушили, а инвентар, материјал и плац продали. Не тако давно, наилазили су Паланчани у неким новосадским локалима на столове на којима је писало „Хотел „Дунав“ Бачка Паланка“.
Постоје две верзије о томе зашто је порушен Хотел „Дунав“
По једној: нови власници су били два брата који су се заљубили у исту девојку Ану из околине Бача, изванредне лепоте. Та лепотица није хтела да своју лепоту и љубав поклони само једном брату, већ је симпатије и наклоност испољавала подједнако према оба брата. Пошто ни један од браће није хтео да попусти и Ану уступи другоме, они су се толико посвађали и омрзли, да су цео Хотел порушили и делили циглу по циглу. Наводно, ову љубомору између браће потпиривали су остали угоститељи из конкурентских разлога.
По другој верзији, нови власник Хотела, велетрговац Ерлеман, купио је Хотел из чисто шпекулантских разлога, са намером да га одмах поруши. Наиме, то је било непосредно после првог светског рата, када је владала велика потражња за грађевинским материјалом, па је он, рушећи Хотел и продавајући грађевински материјал, наводно зарадио грдне паре.
