Turistima se mora ponuditi više

0
1468

Foto: Marko Pudić.  

Svaki planski dokument opštine Bačka Palanka vezuje razvoj ove sredine za turizam kao privrednu delatnost u kojoj se vidi šansa za nova radna mesta i zaradu.

Najozbiljniju analizu u ovoj oblasti dala je pre par godina, Studija razvoja turizma koju je angažujući stručnjake pripremio Klub privrednika Bačke Palanke. Gotovo da nema opštinskog funkcionera, ekonomiste koji kada govori o razvoju opštine sa oko 55.000 stanovnika koji žive u 14 naseljenih mesta, prostire se na 580 kilometara kvadratnih, ne istakne razvoj turizma. Danas je ta delatnost ovde u razvoju, ali gotovo svi kažu da se može više, a da bi se to i uradilo potrebno je dovesti goste, ponuditi im smeštaj, sadržaje, biti atraktivan sa cenama usluga…

Jelena Rajović

Jelena Rajević – Zamenik direktora Turističke organizacije opštine Bačka Palanka

– Turistička organizacija opštine Bačka Palanka zvanično je počela sa radom 1. januara 2007. godine – kaže Jelena Rajović, zamenica direktora TOO. – Od tada uspešno nastupamo na skoro svim sajamskim manifestacijama u regionu, Srbiji, pa i inostranstvu. Naša primarna delatnost je promocija turističkih vrednosti i potencijala opštine. Imamo 50-tak manifestacija koje su sve tradicionalne, a ima i onih čiji je inicijator baš TOO. Sve značajne turističke događaje pratimo i o njima kao i novostima u ovoj oblasti informišemo javnost putem medija i našeg sajta.

Rajovićka dodaje da je u toku postupak kategorizacije privatnog smeštaja, pa je organizovana stručna obuka, odnosno seminar gde se pojavilo dosta zainteresovanih lica. – Redovno apliciramo sa projektnom dokumentacijom kod pokrajinskih sekretarijata, ali i republičkih ministarstva od kojih smo, na primer, već dobili značajna sredstva za postavljanje turističke signalizacije u Bačkoj Palanci – ističe naša sagovornica. – Dočekujemo sve zainteresovane grupe turista iz drugih gradova, a najviše ih je iz Beograda i Novog Sada.

„Zlatni kotlić Vojvodine 2016“, Bačka Palanka, 24. septembar 2016

U sklopu TOO postoji i turističko – informativni centar gde posetioci mogu da dobiju podatke o našoj opštini i celokupnoj turističkoj ponudi. U sezoni proleće – leto – jesen nisu retki ni ciklo turisti za koje se pronađe smeštaj, pruže im se informacije na engleskom jeziku, i uputimo se do željene destinacije. TOO štampa raznolik promotivni materijal koji je najmanje dvojezični, tu se nalazi i mapa grada, tematski flajeri, brošure, katalozi, kao i reklamni blokovi, vizit karte, zastavice što pomaže prilikom pružanja usluga i informacija.

U Bačkoj Palanci posluje desetak turističkih agencija, koje kao subagenti vode Palančane na neke druge destinacije, planine, mora, inostranstvo. Ovdašnji domaćini, privredni subjekti, ali i poslenici kulture, sporta, koji dočekuju goste često se obraćaju TOO koja ih potom preuzima i usmerava. Raznolikost brojnih naselja, povoljan prirodno-geografski položaj, kulturna dobra, istorija i mnoštvo manifestacija čine ovu opštinu veoma privlačnom za posetioce.

Park prirode dopire do kuća u naselju

 Park prirode dopire do kuća u naselju

– Najznačajniji prirodni resursi naše opštine su reka Dunav sa svojim rukavcima i kanalima, brojnim adama, pa zalivno prirodno jezero „Tikvara“ i ujedno istoimeni Park prirode III kategorije zaštite – nastavlja Rajovićka. – Tu je i veštačko jezero „Bager“. Od prirodnih dobara naše opštine treba svakako istaći SRC „Karađorđevo“ II kategorije zaštite sa ergelom, Muzejom konjarstva i hipodromom (područje Bukinskog rita). U naposrednoj blizini grada je SRP „Bagremara“ I i II kategorije zaštite, kao i Spomenik prirode „Park čelarevskog dvorca“. Posetioce zanimaju kulturna dobra među kojima su arheološka nalazišta, Dvorac Dunđerskih u Čelarevu iz 19. veka, Muzej piva u Čelarevu, Muzej na otvorenom „Kuća Savića“ i pravoslavna crkva iz 18. veka u Neštinu, Muzej grada, Srpska pravoslavana crkva sv. Jovana Preteče iz 18. veka, a iz istog veka je i Katolička crkva u Bačkoj Palanci, dok je Slovačka evangelistička crkva iz 19. veka.

Smeštaj za manje grupe

– Na teritoriji opštine nalazi se 16 smeštajnih objekata različite kategorije, strukture i kapaciteta – kaže Jelena Rajović. – Objekti su uglavnom namenjeni smeštaju manjih grupa turista, pre svega poslovnih ljudi, (opština ima razvijenu industriju i nekoliko velikih firmi koje posluju u sastavu svetski poznatih kompanija), zatim, sportista, dece ali i pojedinaca, a pre svega ljubitelja lova, ribolova i biciklizma.

Palanka je posebno poznata po ribljim specijalitetima, pre svega po paprikašu i ribljoj čorbi koje se u nekoliko čardi služe uz dobru muziku vojvođanskih tamburaša.

Za smeštaj turista postoji hotel „Fontana“, hostel „Agrovojvodina“, hotel „Villa Grande“, restorani sa prenoćištima „Idila“, „Olimp Central“, odmaralište „Bagremara“, seosko-turističko domaćinstvo „Gnjezdo“, a u Neštinu kuće za odmor „Skelica“ i „Ivana“, apartmani „Hemingvej“ i „Casa Castellum“, te seoska – turistička domaćinstva „Gaston Wine“ i „Sinkerek“.


Od Svetog Trifuna do Novogodišnjeg bazara

Ove godine Turistička organizacija Bačke Palanke u svojstvu organizatora, suorganizatora, ili podrške i pomoći u realizaciji ostvarila je 20-tak manifestacija namenjenih za turiste i meštane Palanke, okolnih sela, ali i regiona.

Po tradiciji sve počinje obeležavanjem vinogradarske slave Sv. Trifuna u Neštinu gde sledi i Dan berbe sremuša, a u Bačkoj Palanci Festival dečijeg pozorišnog stvaralaštva „Otvorena scena“, izletnički dan „1. maj u Bagremari“ i VU u Karađorđevu. Zatim slede „Etno šor“, „Dunavski vez“, „Dan Dunava“, „Dunavski bal“, TID-ova regata, FEP, „Štrudla fest“, Papkarijada u Silbašu, Leto u Neštinu, obeležavanje „Evropske nedelje mobilnosti“ – promocija biciklizma, takmičenje u kuvanju Bećarskog paprikaša „Škembićijada“, „Đinđuveraj“, Međunarodna izložba pasa „Elit dog fest“, „Novogodišnji bazar“.

Prošlog septembra Bačka Palanka je posle mnogo godina, pa i decenija bila domaćin i organizator takmičenja u kuvanju riblje čorbe i paprikaša „Zlatni kotlić Vojvodine“. Kažu da se ova manifestacija konačno vratila u domovinu roblje čorbe, jer ovde, pored Dunava nekad je pravljen najveći kotlić na svetu u kojem se kuvala riblja čorba za Ginisa i preko 10.000 gostiju, a sada „veliku šerpenju“ gosti mogu samo gledati.


Zaštićeni ritovi puni života

Kada je prošle godine svetlost dana ugledao Eko – turistički vodič „Zaštićena prirodna dobra opštine Bačka Palanka“, skrenuo je pažnju turista, ali i žitelja ove opštine, na prirodu u ovom delu priobalja Dunava. Izdavač je Omladinski klub Bačka Palanka, autorka teksta je profesorka biologije Maja Kojić, tekst je prilagodila Ljiljana Žižić, a dizajn prelepim fotografijama uradio Marko Karanović.

Vodič je osim poznatih podataka, na primer o Parku prirode „Tikvara” koji se prostire na preko 554 hektara, a zahvata bare, močvare i istoimeno jezeno, na samom obodu grada prema velikoj reci, doneo mnoštvo informacija o flori i fauni, retkim vrstima, stepenu zaštite.

– Ovo područje zadržalo je hidrografske i orografske odlike ritova – kaže profesorka Kojić. – Upravo u očuvanosti i raznovrsnosti izvornih karakteristika, ogleda se autentičnost Parka prirode. Zahvaljujući raznovrsnosti staništa omogućen je razvoj raznovrsne i bogate flore i prisustvo retkih biljaka kao što su žuti i beli lokvanj, ovde ima raznih vrsta riba i ptica. Ovde se šepure labudovi koji su najatraktivniji za posetioce, ali oni koji se bave posmatranjem ptica ovde će naći ništa manje atraktivne štakare, patke, galebove, čigre, vivke, šljukarice, žalare, polojke i barske šljuke. Od pevačica ovde imamo, inače retke crnu i zelenu žunu, malog detlića. Tu su i grabljivice poput mišara, jastreba i veoma retkih osičara i crnih lunja. Bele i crne rode, kormoran i čaplje rado posećuju ovo jezero.

U ritovima žive lisica, tvor, lasica i, ređe hermelin, ali i divlja mačka i vidra, kao prava prirodna retkost. Glodari su najbrojniji, ali i bubojeda ima mnogo. Tipični za ritska staništa su vodena voluharica i ondatra. Svoje mesto ima i vilin konjic, a profesorka Kojić, između ostalog, konstatuje da fauna vodozemaca i gmizavaca Parka prirode „Tikvara“ još uvek nije dovoljno proučena. Ovde su i veliki i mali mrmoljak, pa mnogobrojne vrste žaba, a od gmizavaca su prisutni slepić, zelembać… Barska kornjača živi u ovoj sredini, a ne treba brinuti što su ovde nastanjene i zmije kao što je smuk, belouška i ribarica, jer one ne smetaju šetačima. Specijalni rezervat prirode „Karađorđevo“ predstavlja šumsko i plavno područje zapadne Bačke uz Dunav kod naselja Karađorđevo, Mladenovo i Bačko Novo Selo, a ukupna površina ovog zaštićenog prirodnog dobra iznosi preko 2.955 hektara. Ima dve celine – Bukinski rit i Mostonga. Najvredniji deo je Bukinski rit koji još uvek čuva fragmente nekada plavnog područja Podunavlja. Ovde se nalaze formacije ritskih šuma, autohtonih vrba i topola, sa karakterističnom zeljastom vegetacijom i vrstama biljaka od kojih su mnoge zaštićene zakonom, poput crnog gloga i belog lokvanja, prirodnih retkosti na Crvenoj listi flore u Srbiji. Procenjuje se da ima oko 200 vrsta ptica, a oko 90 su gnezdarice. Čak 24 vrste ovdašnjih ptica su na listi potencijalno ugroženih u Evropi, a 67 ptičijih vrsta ima status prirodne retkosti.

Najveću prirodnu retkost predstavlja gnežđenje orla belorepana koji je uvršten u Crvenu knjigu ptica sveta, a sam belorepan zaštićen je kao spomenik prirode. Ovdašnja populacija belorepana sa nekoliko gnezdećih parova u zoni rezervata i bližoj okolini jedna je od najznačajnijih u Srbiji.


Kukurjak među bagremima

U Specijalnom rezervatu prirode „Bagremara“ koji se sa svojih skoro 389 hektara graniči sa gradom, nalazište je kukurjaka potvrđeno samo na ovom mestu u Vojvodini, ali po nekim izvorima i u celoj Srbiji. Ova ranoprolećna biljka ili „zimsko cvetanje” u direktnom prevodu sa latinskog iz porodice je ljutića, prirodna je retkost i spada u kategoriju krajnje ugroženih vrsta u našoj i u susednim zemljama.

Stari Grci verovali su u otrovno-lekovita svojstva ovog žutog cveta, kojim su lečili ludilo i trovali neprijatelje. Neki istoričari smatraju da je Aleksandar Makedonski umro od prevelike doze kukurjaka, jer ga je dugo uzimao kao lek.

Utvrđeno je da u „Bagremari“ ima 93 vrste insekata i oko 70 vrsta ptica, a ogromna površina prekrivena je bagremomovim stablima sa vrlo malo crnog oraha i hrasta lužnjaka.

Izvor: Dnevnik

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here