Danas počinje Veliki Božićni post

0
231
Vernici Srpske pravoslavne crkve počinju danas, 28. novembra, šestonedeljni Božićni post kojim se pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika – rođenje Isusa Hrista – Božića.
Božićni post ili Mala četrdesetnica traje od 28. novembra do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.
Post za pravoslavne hrišćane je temelj vere, spasonosno sredstvo koje nam pomaže na putu ka spasenju.
Hrišćanski post je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.
riba_post

 Riba se često nalazi na trpezi za vreme posta


Prema rečima blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla objavljenim u njegovoj knizi „Molitve i molbe“, post je i danas neophodan jer se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.

Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, kako kaže patrijarh Pavle, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro.

Poorati zemlju, a ne posejati znači telesni post bez duhovnog. A ne poorati zemlju pa posejati seme to je samo post duhovni, nepriprmenjen telesno, objasnio je patrijarh u svojim duhovnim poukama.


Trajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.

Post je zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.

Kanonom pravoslavne crkve predviđena su četiri posta godišnje, a najduži je Veliki ili Časni post pred praznik Vaskrsenja Hristovog i traje sedam nedelja. Petrovski i Gospojinski post vernici poštuju pred Petrovdan i Veliku Gospojinu.


Inače, post se u srpskom narodu strogo održavao. Postili su se svi postovi, aiI gotovo svaka sreda i petak. Sveštenici su zabranjivaliiI porodiljama i bolesnicima da mrse.

U narodu se kazuje da ako neko prekrši post onda ga domaćin kažnjava tri ili više dana da jednoniči. Po narodnom shvatanju ko premrsi post, taj gubi Božju milost i obraz pred ljudima.

U narodu post nije bio samo u jelu. On se ogledao u telesnom uzdržavanju, ograničavanju ljudskih požuda, strasti, bučnih veselja kao i drugih uživanja da bi se spasla duša. Ova vrsta posta je nastala po starozavetnom učenju da je duša božja (nebeska), a njegovo telo đavolsko (zemljsko). Čim nastupi post vernici ne bi trebalo da posećuju zabave.

Neposredno posle posta u jelu nastaje omršaj. O Božiću se vernici omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom i dunjom koje su izvađene iz nje.

Foto: Stanislav Pejak/freeimages



PODELI
Prethodni tekstNova pobeda: Panonija – Futog West 3:1
Sledeći tekstPoginuo mladić iz Bačke Palanke

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here