Hrišćanski post je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.
Riba se često nalazi na trpezi za vreme posta
Prema rečima blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla objavljenim u njegovoj knizi „Molitve i molbe“, post je i danas neophodan jer se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.
Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, kako kaže patrijarh Pavle, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro.
Poorati zemlju, a ne posejati znači telesni post bez duhovnog. A ne poorati zemlju pa posejati seme to je samo post duhovni, nepriprmenjen telesno, objasnio je patrijarh u svojim duhovnim poukama.
Trajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Post je zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.
Kanonom pravoslavne crkve predviđena su četiri posta godišnje, a najduži je Veliki ili Časni post pred praznik Vaskrsenja Hristovog i traje sedam nedelja. Petrovski i Gospojinski post vernici poštuju pred Petrovdan i Veliku Gospojinu.
Inače, post se u srpskom narodu strogo održavao. Postili su se svi postovi, aiI gotovo svaka sreda i petak. Sveštenici su zabranjivaliiI porodiljama i bolesnicima da mrse.
U narodu se kazuje da ako neko prekrši post onda ga domaćin kažnjava tri ili više dana da jednoniči. Po narodnom shvatanju ko premrsi post, taj gubi Božju milost i obraz pred ljudima.
U narodu post nije bio samo u jelu. On se ogledao u telesnom uzdržavanju, ograničavanju ljudskih požuda, strasti, bučnih veselja kao i drugih uživanja da bi se spasla duša. Ova vrsta posta je nastala po starozavetnom učenju da je duša božja (nebeska), a njegovo telo đavolsko (zemljsko). Čim nastupi post vernici ne bi trebalo da posećuju zabave.
Neposredno posle posta u jelu nastaje omršaj. O Božiću se vernici omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom i dunjom koje su izvađene iz nje.
Foto: Stanislav Pejak/freeimages
