ŠTA PREDSTAVLJA SPOMEN OBELEŽJE NA PUTU PREMA DUNAVU?
Nakon poplava 1965. godine u Bačkoj Palanci, u blizini Tikvare, je na izgrađenom nasipu, kao sigurnoj brani od budućih visokih voda Dunava, podignuto simbolično spomen obeležje u obliku brane. Ovo obeležje se nalazi na preseku nasipa i puta prema Dunavu, koji je, zapravo, produžetak Ulice Veselina Masleše.
Ovo spomen obeležje je građeno prema ideji i nacrtu Milana Pališaškog, diplomiranog inženjera arhitekture iz Beograda, inače rođenog u Bačkoj Palanci. Spomen obeležje simbolično predstavlja Dunav, kao stihiju koja ugrožava grad, i snažnu ruku branilaca koja ga je zaustavila.
Na ovom spomen obeležju postavljena je bronzana ploča na kojoj su upisane sledeće reči:
“VELIKA JE TVOJA SNAGA DUNAVE,
TO SI NAM POKAZAO 1965. GODINE,
ALI JOŠ JE VEĆA SNAGA LJUDSKE SOLIDARNOSTI,
KOJA TE JE UKROTILA“.
Autor teksta na spomeniku je profesor Ekonomske škole u Bačkoj Palanci, Slobodan Mihailović.
Kao podsetnik na poplavu i akcije spašavanja Bačke Palanke iz 1965. godine objavljujemo članak iz Nedeljnih novina od 03.07.1965. i fotografija iz tog perioda.
Nedeljne novine:
tekst – „NORMA JE BILA MALA“
„Kada smo ih posetili bio je to njihov petnaesti dan. Koji je u nedelji, i mesecu, to niko nije znao. I nikoga nije ni interesovalo. Sunce je bilo više nego prethodnih dana, to je posve bilo sigurno. I Dunav je bio viši za neki santimetar. Tako su bar javili.
Omladinska brigada bačkopalančkih srednjoškolaca završila je posao ranije. Omladinci su sedeli i očekivali kamione koji će ih vratiti kući.
Dana je bilo još dosta.
– To što danas radimo do noći, ne treba da vas čudi, rekao nam je predsednik Opštinskog komiteta Saveza Omladine Nikola Pavičić – Sada radimo na normu…
– Pavičić nam je objasnio da je ovako mnogo bolje. Odredi se norma, i ne pita se koje je doba dana. Onako je bilo teže: po čitav dan na suncu. I radni učinak je bio manji.
Samo, teško je bilo odrediti normu. Prebacili su je već prvog dana.
Drugoga dana bila je još veća. I tada su je omladinci prebacili.
– Eto, danas smo je prebacili za skoro šest hiljada džakova – kaže nam jedan gimnazijalac.
O umoru i žuljevima od prvog dana niko više ne priča. Ruke više nisu tako nežne. Mnogima liče na hrastovu koru.
Među srednjoškolcima ima nekoliko omladinaca sa sela. Među njima je i Branislav Nikolić iz Silbaša. Prvog dana Branislav je na akciju došao u belojj košulji sa kravatom. Mogao je samo da nosi vodu. Drugoga dana na zboru se pojavio u radnom odelu i prebacio normu.
– Došao sam da vidim bačkopalanačke devojke – kaže Branislav.- Na džakove nisam ni mislio… i priča dalje kako od džakova nije imao vremena da vidi ni jednu devojku.
Omladinac Žarko Nikolić iz Obrovca došao je na akciju sa harmonikom..
– Mislio je da svira, a mi da radimo – pecka ga Branisalv. – Prevario se…
Od ostalih omladinaca smo saznali da se Žarko ne ljuti zbog te “prevare“. Dobar je radnik.
Ako se traži najbolji brigadir, onda će svi pokazati na gimnazijalku Dragicu Stojanov.
– Ni malo ne zaostaje za muškarcima – kaže komadant brigade Mita Vučković.
Za Dragicu smo doznali još nešto: najbolja je i učenica. A ovoga leta trebala je da otputuje negde na more. Dunav joj je učinio veliku nepravdu: za godinu dana odložen je njen prvi susret sa morem.
Među srednjoškolcima bilo je i učenika od četrnaest i petnaest godina.
– Došli su u Komitet i molili da i njih povedemo na nasip – priča nam Pavičić – Šta smo drugo mogli…
Beležimo imena: Dušan Đerić, Miloš Ćosić…
– Oni ne zaostaju za ostalim. Dušan je danas za dva džaka prebacio normu.
Petnasti dan je prošao.
Šesnaestog će norma opet biti veća. I opet će biti prebačena. Niko se ovde neće ljutiti što će sedamnaestog dana biti opet povećana. O tome niko ne misli. Kao što se ne misli na more ili planine, i na dunavsku plažu punu sunca i peska“.
