Ptičji grip, poznat i kao virus H5N8, u proteklih 10 dana usmrtio je 15 jedinki labuda grpca u Specijalnom rezervatu prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“, na lokalitetu Tikvara-Šlajz.
Ptičji grip pojavio se u Srbiji i počeo da odnosi živote ptica, ustanovili su Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Vrsta koja je, među vodenim pticama, najviše apostrofirana kao prenosnik virusa, je
labud grbac, inače zaštićena vrsta ptice u Srbiji. Ona je sve brojnija i trenutno se u Srbiji zadržava 1.500-2.000 jedinki ove vrste na velikom broju lokacija, kažu u Zavodu.
„Kako bi se na najmanju moguću meru smanjila mogućnost njihovog kontakta sa lјudima i domaćom živinom, potrebno je da se građani ustručavaju hranjenja labudova i ostalih divlјih životinja, da bi se izbeglo da se oni približavaju naselјima i time povećali mogućnost njihovog kontakta sa domaćom živinom.
Sa druge strane, u Srbiji trenutno traje sezona lova na ptice vodenih staništa. Nјime se, kod većine korisnika lovišta, obuhvata pet vrsta divlјih pataka, liska i dve vrste divlјih gusaka. Sezona lova na njih traje do 28. februara. Budući da svaki lov uzrokuje povećano uznemiravanje jata divlјih ptica, te njihovo raspršivanje po veoma širokom prostoru i mogućnost ubrzanog prenosa virusa čiji su potencijalni nosioci. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode poziva korisnike lovišta da privremeno obustave lov na gluvaru, krdžu, patku zviždaru, grogotovca, riđoglavu patku, listku, lisastu gusku i gusku glogovnjaču. Ista mera biće zatražena i od nadležne Uprave za šume Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine“. – apeluju u Zavodu.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ukazuje i da je potrebno, iz razloga sprečavanja širenja zaraze, ne uznemiravati jato labudova, te sprečiti mogućnost da se domaća živina meša sa divlјim pticama.
Uzgajivači živine dužni su da prijave svaku sumnju na bolest veterinaru ili veterinarskom inspektoru!
Karakteristični simptomi bolesti su: iznenadna uginuća živine, čak i bez simptoma bolesti; slabost i potištenost, uz nakostrešenost perja; veliki pad nosivosti jaja, loš kvalitet ljuske; respiratorni simptomi – kašalj, disanje na otvoreni kljun, otok glave i vrata; cijanoza kreste i podbradnjaka; tačkasta krvarenja na sluznicama i potkožnom tkivu; nervni simptomi (otežano kretanje, grčevi, kretanje u krug, paraliza).
Ukoliko se uoče simptomi bolesti, bez odlaganja pozvati svog veterinara i prijaviti sumnju nadležnom veterinarskom inspektoru.
Izvor: 021.rs
