Živeti sa Dunavom – Palanačke poplave

0
5750

Kako bi posmatrali uticaj Dunava na infrastrukturu Bačke Palanke, potrebno je zakoračiti dublje u istoriju. Najstariji vizuelni zapisi tadašnje Palanke i Iloka su: vojna skica iz 1697. godine sa rasporedom trupa (verovatno Eugena Savojskog) i mapa Iloka i Palanke iz 1698. Oba zapisa veoma slično definišu prostorni raspored Palanke i Iloka, kao i rečnog ostrva koje se nalazi između ova dva naselja. Rečni tok se račvao u dva dela. Palanka se naslanjala uz samu obalu Dunava. Iz obe skice je jasno vidljivo da je Palanka utvrđena, kao i da se i uzvodno i nizvodno od nje nalazi močvarna depresija.

 Vojna skica iz 1697.

Mapa Iloka i Palanke iz 1698.

Utvrđenje je postojalo već 1565. godine. Od ovog utvrđenja i potiče ime Palanka. Sama reč PALANKA je turski romanizam i dolazi od latinske reči planka (planca), koja označava ogradu od stubova, kolja (takozvanih palisada). Upravo se ta niska ograda i vidi na skicama. Verovatno je, osim vojno – odbrambene, njena glavna funkcija bila zaštita od manjih poplava i udara vetra.

Godine 1702. Palanka je uključena u Podunavsku vojnu granicu i broj stanovnika u njoj se naglo povećao, tako da je već 1720 bila znatno naselje (187 domova) i po broju stanovnika nalazila se na četvrtom mestu u Bačkoj, iza Sombora, Subotice i Titela. Mesto je naseljeno najvećim delom narodom doseljenim u velikoj seobi pod patrijarhom Čarnojevićem, koji je sad činio glavninu vojnih snaga okrenutih prema Turskoj.  

Prve zabeležene poplave Dunava koje su ugrozile Palanku (1783-1784 god.)

Na mapi iz 1698. godine se vidi i crkva. Zabeleženo je da se stara crkva nalazila na svega tri hvata (oko 6m) od Dunava i da je često bila izložena poplavama i odronjavanjem obale. Pretila joj je opasnost da se sruši. To je bio razlog da se u decembru 1784. godine (nakon poplava 1783. i 1784. godine) a na intervenciju vladike novosadskog Josifa Jovanovića Šakabende, palančanima dozvoli da podignu novu pravoslavnu crkvu, na nešto uzvišenijem terenu podalje od Dunava. U to vreme, zbog niskog zemljišta i čestih poplava, preseljen je i jedan deo sela, oko 200 kuća, sa obale Dunava na viši teren oko nove crkve i još severnije prema uzvišenoj gredi („Zečji breg“), a tom prilikom je izvršena i urbanizacija mesta. Nova crkva je sagrađena 1787. godine i definitivno uređena 1801. godine.

(Foto: Nikola Šegan: Današnji izgled crkve „rođenja Svetog Jovana Krstitelja“)

U XIX veku veliki vodostaji Dunava bili su praćeni poplavama. Najviši vodastaji su bili 1838. godine (voda je u kuće pored obale Dunava dosezala do krovova); 1865, 1876. i 1895. godine. Najviši vodostaji u 20. veku zabeleženi su 1907, 1926, 1930, 1940, 1942, 1944, 1947, 1955, 1962, 1965, 1970. i 1981. godine.

Poplava 1876. – Ledena poplava

Visoki vodostajii i poplave su bile razlog osnivanja „Vodne zadruge“ u Palanci. Osnovala je još 1873. godine, a potom i „Bukinska zadruga“ 1888. godine, pa i „Čibsko-begrečka“ 1913. godine. Jedan od osnovnih zadataka ovih zadruga je bila zaštita stanovništva i imovine od poplava Dunava. U Palanci je 1874. osnovano i Dobrovoljno vatrogasno društvo.

Godine 1875/6, zima je bila veoma duga i oštra, a preko leda na Dunavu prelazilo se kolima i tako je bilo sve do 22. februara, kada je krenuo led. Vreme je naglo otoplilo. Iz Beča su stizale vesti o velikoj opasnosti od poplave zbog zagušenja leda oko Bratislave, a ledene brane su zagušile rečno korito. Kada je nagomilanoj usporenoj vodi uspelo da te ledene bregove digne i krene, krenula je voda velikom brzinom. Već 7. marta se javlja porast od 40 cm za jedan dan. Led je krenuo na celom Dunavu i brzo ga je nestalo, a vodostaj je rastao. Voda je prodrla u naselje, a najviše u delu Stare Palanke. Šteta koju je poplava nanela je bila velika. Beleži se da je „Dobrovoljno vatrogasno društvo“  iskazalo veliku hrabrost u Staroj Palanci 1876, za vreme poplave ali i nakon nje u sređivanju naselja.

Izveštajna stanica za merenje vodostaja Dunava kod Bačke Palanke osnovana je još davne 1888. godine. Godine 1924. tačnije 27. 03. 1924. godine je u Bačkoj Palanci doktor Borislav Uvalić sa grupom prijatelja osnovao Društvo Crvenog krsta.
Poplava 1926. – Velika kišna poplava

Velika poplava se desila i početkom jula 1926. godine. Najkišovitije leto na ovim prostorima zabeleženo je te 1926. godine, kada je u periodu jun-avgust palo ukupno 352 litra kiše na jedan kvadratni metar. Izlili su se Dunav, Sava, Tisa, Vardar, Morava, praktično cela Kraljevina SHS je bila poplavljena, bili su poplavljeni i Ljubljana i Zagreb i Beograd.

Ovako je Politika prenela deo saopštenja ministara saobraćaja Vase Jovanovića:

„Prema izveštajima koji nam stižu poslednjih dana, a naročito prema vestima koje su danas javljene, stanje u ugroženim krajevima u Bačkoj i Baranji tako je teško da se najhitnije mora pribeći merama spasavanja tamošnjeg življa. Situacija je, prema dobivenim obaveštenjima, takva da je katastrofa na pragu. Kao što vam je poznato, prvi je bio Kralj koji je obišao poplavljene krajeve.“

A ovo su fotografije iz albuma porodice Prel koje prikazuju Bačku Palanku u 1926. nakon smirivanja poplave:

Zanmljivo je da nakon ove velike poplave na području opštine Bač nastalo jezero „Provala“. To je najdublje jezero u Vojvodini.

Poplava 1965. godine

Najveća poplava u Srbiji u XX veku bila je u maju i junu 1965. g., izazvana intenzivnim kišama uz otapanje velikih količina snega u slivovima pritoka Dunava na teritoriji Slovačke, Morave, Vaha i Ipela, i obilnim padavinama na našoj teritoriji. Zahvatila je sve velike tokove Srbije. Vanredno stanje na Dunavu, Savi i Tisi trajalo je preko dva meseca. Na mnogim hidrometrijskim stanicama zabeleženi su do tada najviši vodostaji. Na više mesta su probijeni nasipi duž Dunava, Tise Begeja i Tamiša. Pod vodom je bilo preko 250 000 hektara. Oko 50 % svih šteta od poplava u Srbiji registrovano je u Vojvodini. 1965. godine zabeležen je najviši vodostaj Dunava u Novom Sadu. Iznosio je 776 cm. Te godine je veći deo Vojvodine bio poplavljen jer efikasan sistem bedema još uvek nije postojao.


Upravo poplave 1965. godine su ukazale na potrebu uspostavljanja efikasnog sistema odbrane od poplava. Koliko su svi imali u interesu da se odbrana od poplava poboljša, pokazuje činjenica da su u 1965. godini 40 od ukupno 44 opštine u Pokrajini imale štete od poplave, a da su radne organizacije društvenog sektora pretrpele 70% celokupne štete. Shvativši ozbiljnost problema odbrane od poplava, Skupština Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine usvojila je 1967. godine, Program rekonstrukcije sistema za odbranu od poplava u ukupnoj sumi od 1.070 miliona dinara za ojačanje svih rečnih nasipa. U okviru radova na sanaciji dunavske odbrambene linije posle poplave 1965. godine, u desetogodišnjem periodu 1965-1974, dovršeno je osiguranje odbrambene linije na deonici uz Dunav (ukupno 135,5 km):

  1. Državna granica-Bezdan: 7,8 km
  2. Apatin: 8,1 km
  3. Bogojevo-Plavna: 43,8 km
  4. Mladenovo-Bačka Palanka: 16,7 km
  5. Čelarevo-Begeč: 9,8 km
  6. Begeč-Novi Sad: 13 km
  7. Novi Sad-Kovilj: 17 km
  8. Gardinovci-Titel: 1,4 km

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here