Иако је криза, ни ове године грађани Србије неће се одрећи обичаја да током новогодишњих и божићних празника потроше више него што имају. А онда за већину нас следи отрежњење: остатак јануара, дуг као цела година. Како га преживети?
Будући да се пред Нову годину потрошачка машта нагло пробуди, будући да се тада купује и оно што нам не треба, покушали смо да пред куповину гардеробе, кићење куће и празнично пуњење фрижидера и оставе потражимо помоћ стручњака: како да не пробијемо кућни буџет и уштедимо током предстојећих празника.
Када би децембарска плата могла да се растегне као женске чарапе, јануар не би био за многе најдужи месец у години.
У децембру је било све раздрагано и весело, чекали смо Нову годину, почетком јануара Божић, а кад сви весели празници прођу остају нам дугови, на које стижу редовни рачуни од којих ће неки бити додатно увећани најављеним поскупљењима.
Економиста Горан Николић оцењује да грађани ипак не троше толико неконтролисано као раније јер страхују да би могли остати без посла.
„Ми имамо податке који све то укалкулишу и самим тим нема неког проблема који је ексцесан. Он је сваке године исти па се јануар пореди са јануаром. Наравно да је јануар слабији од децембра али када се подаци десезонирају и све укалкулише, онда видимо јасно какав је јануар месец и ту нема никаквих превара“, објашњава Николић.
У јануару је потрошачка корпа дупло тежа, а џепови упола празнији.
Према подцима Националне службе за запошљавање, током јануара посао изгуби око 18.000 људи, док банкарске статистике говоре да рату за кредит није у могућности да врати 20.000 људи.
После празника остаје нам да се сећамо доброг провода и враћамо дугове.
Ипак, оно што је другачије јесте то што у свету људи имају новац који троше, али би га у нормалним околностима чували. Ми пак трошимо новац који немамо, па идемо у минусе, провлачимо картице, а то су све у ствари веома скупи кредити. Нажалост, чека нас једно болно отрежњење.
Неретко се сматра да је управљање личним финансијама могуће само када расходи не превазилазе приходе, међутим, људи од струке кажу да то није тачно. По њиховим речима, за успешно управљање личним буџетом у 80 одсто случајева заслужна је дисциплина, а само 20 одсто знање.
Саветују да се свако позабави бележењем својих прихода и расхода. Другим речима, да свако скроји свој буџет, и то на месечном нивоу, зато што већина људи има редовне месечне приходе. Најосновнији разлог због којег се буџет прави јесте то што је трошкова и расхода много и на сваком кораку, а приходи то не могу увек да испрате. Зато стручњаци саветују да се на списак прво ставе рачуни, затим храна и остале потрепштине, а да се за крај, или оно што преостане, остави списак жеља.
Стручњаци кажу да је за финансијску спокојност битна штедња. Другим речима, део зарађеног новца се оставља ради неких будућих циљева, мањих или већих, и то може да дугорочно релаксира ситуацију на крају месеца. Они кажу да штедња није цицијашлук. Не мора да значи свакодневно одрицање од малих и великих задовољстава, већ подразумева да се трошкови планирају. Ако је нешто на снижењу и можете да га купите по повољнијој цени од оне првобитне, то уопште не значи да вам та ствар треба, односно да у орману треба да виси још један капут боје која се носи ове године.
Кад имате уштеђевину спремни сте и на непредвиђене ствари. Важна је истрајност, али исто тако и да не одустанемо ако мислимо да ћемо уштедети тек симболичну суму. За успешну штедњу важно је јасно одредити за шта се штеди. Када знате за шта штедите, односно колико новца вам треба, одредите и временски период у којем треба да се реализује циљ. Одредите месечне износе које морате одвајати за штедњу да бисте достигли планирани износ у предвиђеном року.
Препорука светских економиста је да на месечном нивоу сачувамо десетину месечне зараде. Већина људи тврди да не може да штеди и уштеди. Или немају довољно велике приходе, имају друге приоритете или једноставно немају довољно истрајне воље да се томе посвете. А и од чега би.
