Poznati građani opštine Bačka Palanka – JOŽEF PEHAN

0
1326
Gudački kvartret (Vrbas): Pehan Jožef - violina (drugi zdesna)

Poznati slikar iz Bačke Palanke


Pored veoma poznatog, a ipak u svom zavičaju zaboravljenog Franca Ajzenhuta, u Palanci je odrastao još jedan slikar, manje poznat od njega, ali ništa manje kvalitetan ni značajan. Njegovo ime bilo je Jožef Pehan (mađ: Pechán József).

Jožef Pehan, rođen u Čebu (Čelarevo) 21. februara 1875. godine. Njegova porodica se iz Čeba seli u Nemačku Palanku. Otac mu je bio šumar rodom iz Moravske, a majka vaspitačica iz Obrovca. Vrlo rano ostaje bez oca.

JOžef Pehan slika/Stari drol – 1911. godina (ulje na platnu)

Poznanstvo Ajzenhuta i Pehara

Godine 1888, u toku svoje posete Nemačkoj Palanci, Franc Ajzenhut upoznaje trinaestogodišnjeg Pehana posredstvom kapetana u penziji Nandora Vebera. Ajzenhut uzima dečaka pod svoju zaštitu, a Veber obilazi sve tri Palanke i kupi forintu po forintu za školovanje mladića. Nakon Veberove selidbe iz grada, njegov posao je nastavio bivši upravnik palanačke pošte Ferenc Klajn.

Sa prikupljenim parama Jožef Pehan stiže u Minhen 1890. godine. Nakon godinu i po dana, na Ajzenhutovu preporuku, dobija godišnju stipendiju od 400 foriniti od strane mađarske vlade. Prvo uči kod Fridriha Fera, a potom upisuje Akademiju u Minhenu u klasi profesora Nikolausa Gizisa. Pošto je bio maloletan, njegovim novcem raspolagao je Franc Ajzenhut. Međutim Ajzenhut uskoro odlazi na putovanje u Kairo i moli kolegu Tea Rikofa da ga zameni. Rikof svoj zadatak nije usponjavao, te je mladi Pehan često gladovao i nije mogao da se skrasi u velikom gradu. Zbog toga, 1892. godine napušta Minhen i odlazi za Beč. Franc Ajzenhut mu to nikada nije oprostio.

Borba slikara za svoje mesto

Pehan je ostao bez stipendije i sukobio se sa mnogim Nemcima iz Minhena. Iz Beča se vraća u Palanku, a potom i u Vrbas. Po nagovoru prijatelja dolazi u Novi Sad i kod njega izučava fotografski zanat, a uskoro se tu i ženi. Pokušava da se probije na jednoj izložbi u Budimpešti 1899. godine, ali kritike na račun njegove slike su bile poražavajuće. Prvi uspeh postiže tek 1903. godine na jednom umetničkom paviljonu, kada je pohvaljen i od strane cara Franca Jozefa. Konačno zarađuje dovoljnu sumu novca za školovanje i stupa u Minhensku školu Šimona Hološija, jednog od najpoznatijih mađarskih realista i naturalista XIX veka. Tu se povezuje s mladom generacijom mađarskih slikara i uskoro postaje član likovne kolonije u Nađbanji.

Razvoj Jožefovog stila slikanja

pehan jožef
Model na sofi 1912. godina (ulje na platnu)

Likovna kolonija u Nađbanji osnovana je 1896. godine i predstavljala je jedan od najznačajnijih uticaja na razvoj mađarskog slikarstva XX veka. Takođe se uključuje u novonastali pokret „neoša“, koji se odvojio od naturalističkog slikarstva i počeo da stvara sopstveni stil sličan neoimpresionizmu.

pehan jožef
Scena ulice – 1908. godina- Ulje na platnu

Godine 1910. bio je jedan od osnivača Budimpeštanske kuće umetnosti (Művészház Galéria), u kojoj se i danas nalazi njegova slika „Luka“, za koju se sve do osamdesetih pogrešno smatralo da je delo Orbana Deže.  Njegova samostalna izložba održana u Kući umetnosti 1913. godine, prikazana je i u Novom Sadu, Vrbasu, Kuli, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli i Somboru i smatra se prvom modernom izložbom slika u Vojvodini.Srodna slika


Nakon serije izložbi, 1913. godine kreće na putovanja po Bosni i Jadranu, kada stvara Sarajevski ciklus, rađen u duhu orijentalizma. Nažalost, njegovu karijeru naglo prekida Prvi svetski rat. Osim podatka da se seli u Novi Vrbas, gde se sprijateljio s piscem Kornelom Sentelekijem, o poslednjim godinama njegovog života se ne zna mnogo. Umire u Novom Vrbasu 6. marta 1922. godine.

Jožef
Osunčana ulica sa kočijama i konjem – 1911. godina (ulje na platnu)

Janoš Detre u predgovoru knjige „Boje i patnje“ naziva Ajzenhuta i Pehana „dvojicom velikih slikara Nemaca iz Bačke“. Obojica su potekli iz istog zavičaja, s tim što je Pehan težio novim stilovima, a Ajzenhut je bio okrenut realizmu. Nesumnjivo je da su značaj i talenat i jednog i drugog izuzetni i da će ostati upamćeni kao velika imena srednjoevropskog slikarstva na prelazu iz XIX u XX vek.



IZVORStefan Gužvica, Muzej književnosti Budimpešte
PODELI
Prethodni tekstKo je i gde ubio sina poznatog slikara Ajzenhuta?
Sledeći tekstSavremena proizvodnja jabuka

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here