Bačka Palanka: Intervju sa Bojanom Mladežić, vicešampionom Evrope u karateu.
Na 44. Prvenstvu Evrope u karateu za kadete, juniore i mlađe seniore, koje se održalo od 17. do 19. februara 2017. godine u Sofiji, naša Bačkopalančanka Bojana Mladežić osvojila je srebrnu medalju i titulu vicešampiona Evrope u pojedinačnoj konkurenciji i bronzanu medalju u ekipnoj konkurenciji. Ovo je do sada najveći Bojanin uspeh.
Bojana je 1996. godište, završila je ekonomsku školu „Dr Radivoje Uvalić“ i živi u Bačkoj Palanci. Ona je višestruki šampion Srbije u svim uzrasnim kategorijama do 21 godine, šampion Balakana čak 5 puta. Osvojila je i dve bronzane medalje sa Evropskog šampionata i jednu bronzana sa Svetskog prvenstva u Gvadalahari – Španija. Od rezultata treba spomenuti i prvo mesto sa svetskog kupa u Umagu za mlađe seniorke i treće mesto na Balkanskom prvestvu za seniore u Turskoj.
Ovaj sjajan uspeh je bio povod našoj redakciji da zamolimo Bojanu za intervju, koji našim pratiocima prenosimo u celosti.
BOJANA MLADEŽIĆ – intervju sa vicešampionom Evrope
Bojana, objasni nam kako si uopšte počela da treniraš karate i ko nosi zasluge za to?
Karate sam počela da treniram zahvaljujući mojoj komšinici Eni, koja je uvela tada moju sestru i mene u svet karatea. Kad sam odlazila kod nje kao mala pokazivala mi je prelepe medalje koje je ona osvajala i pričala mi je o tome. Mene je to očaralo. Sjaj medalja, podijum i divne priče o tome. Sanjala sam da ću ja jednog dana da osvajam medalje, da ću da se ponosim time i da ću moju porodicu da usrećujem.
Tako sam ja zahvaljujuci njoj ušla 2005. godine u karate salu kod trenera Vlade Poznanova. Imala sam 9 godina. Trener je za kratak preiod otkrio moj talenat i prebacio me je da radim sa starijom grupom koju je vodio trener Gašić Zoran. Tada sam istovremeno radila treninge i sa mojom grupom a i sa starijom. Sećam se da je to za mene bilo veoma naporno. Svaki vikend sam sa trenerom Gašom odlazila na takmičenja i tako gradila svoje ime.
Vlada i Gaša su imali izuzetnu saradnju i maksimalno poverenje jedan u drugog, oko mog razvoja, oko treninga i takmicenja. Pri kraju svake godine sam imala polaganja za pojaseve. Sve do zelenog pojasa sam bila kod Vlade, a zatim prešla kod Gaše. Tih godina sam prvi put i otišla na pripreme koje su trajale 7 dana na Čardaku. Od početka sam videla koliko znači baviti se sportom. Za mene je karate kao bazični sport, odskočna daska za bilo koji drugi sport. Godine 2008. Gaša je stupio u saradnju sa trenerom Ivanom Kunevskim iz Novog Sada, inače tada takmičarom u seniorskoj karategoriji.
Ivan je počeo da drži treninge u našoj sali i da se angažuje oko KK „Tikvara“. Od tada počinje moja saradnja sa trenerom Ivanom i traje dan-danas.
Ko je u dosadašnjoj tvojoj karijeri najviše uticao na tvoj sportski razvoj?
Kao takmičar slogodno mogu reći da su najzaslužniji za ovo sto sam ja danas u karateu moji treneri. Zasluge nose trener Vlada Poznanov koji je otkio moj talenat, pa zatim Zoran Gašić koji me je sporveo u takmičarski deo karate. Hvala mu i što me je spojio sa trenerom Ivanom koji danas radi sa mnom i pravimo konstantno dobre rezultate. To je tim koji se ne zaboravlja. To je tim koji pobeđuje i on se ne menja. U svakoj mojoj medalji je njihova velika zasluga.
Kako izgledaju pripreme za jedno ovakvo takmičenje kao što je Evropski šapionat u Sofiji?
Za Evroski šampionat u Sofiji sam se stremala 4 meseca. Ne računajuci kvalifikacije za evropsko prvenstvo i takmičenja poput državnog prvenstva. Prvi ciklus priprema se održao na Tari, zatim u Somboru i završne pripreme u Kragujevcu. Treninge je vodio selektor Petar Kosanović.
Kakvi su tvoji utisci o samom takmičenju i o Sofiji?
Od mene se u startu očekivala medalja. Međutim nisam imala taj pritisak. Uspela sam da ga potisnem. Imala sam dosta iskustva u postizanju rezultata na evpropskim i svetskim prvenstvima, tako da ovo nije bilo ništa novo za mene.
Skoro sve takmičarke u svojoj kategoriji poznajem. Što se tiče same taktike za mečeve ona je napravljena mesecima unazad. Bitna je analiza sa svakog takmčenja. Kao što analiziram sebe dok gledam snimke na kojima ja radim, tako analiziram i druge konkurentkinje.
U svakom trenutku, iz dana u dan, ova četiri meseca sam bila maksimalno fokusirana na prestojeće takmičenje i nijednog trenutka nisam zaboravila zašto sam tu gde jesam (reprezentacija Srbije). Ja se ne borim samo za sebe i svoje ime, nego za državu Srbiju i branim boje moje voljene zemlje.
U Sofiji je bilo preko mnogo takmičara iz čak 34 države. U mojoj katagoriji učestvovalo 25 takmičarki.
Opiši nam tvoj nastup na putu do pobedničkog postolja
Prvi meč sam bila slobodna u grupi. Zatim sam radila sa takmičarkom iz Slovenije. Pobeda je bila 3:2. Nisam bila zadovoljna kako sam uradila katu i na koji način osećam podlogu. Pokušala sam da zaboravim takav meč koji je bio na granici pobede i fokusirala sam se na sledeći nastup. Drugi meč je bio protiv Grkinje. To je takmičarka sa kojom sam ja već radila i poznajem je dugo. Štaviše, veliki smo prijatelji van takmičenja. Nikada ne gledam ko mi je protivnik i nije mi bitno protiv koga radim nego kako i šta radim. Takođe i ovaj meč je dobijen 3:2. U tom meču sam sve vreme znala da sam bolja i prosto nisam mogla da verujem da je rezultat bio na samoj granici.
U polufinalnom meču sa takmičarkom iz Engleske sam radila svoju najbolju katu i iz lekcija od prethodnih godina i svojim iskustvom potvrdila da je to bila prava odluka i da je to kata koja bi me odvela u dugo isčekivano finale. Kao sto sam rekla imam dve bronze iza sebe i oduvek sam maštala o finalu. To mi se i ostvarilo. Ušla sam u borbu za zlato.
U finalu me je takmičarka iz Španije pobedila ubedljivim rezultatu. Moram priznati da je Španjolka u tom meču zaslužila pobedu. Ali znam da sam bolja od nje i to ću potvrditi u predstojećim susretima.
Nisam se osećala tužno, ali neko sam ko uvek teži ka savršenstvu i zato mi je žao što ja nisam mogla da slušam himnu svoje Srbije na postolju.
Za ceo finalni meč mogu reći da sam bila jako stabilna u glavi, ali podloga mi nikako nije odgovarala.
Sutradan ste u ekipnoj konkurenciji uzeli bronzu. Novi uspeh. Da li ste ga očekivali?
Sutradan sam u ekipnoj konkurenciji mlađih seniorki do 21 godine sa svojim timom osvojila bronzu. Taj tim je sveže sastavljen, nije postava koja radi niz godina. Pripremali smo se samo 3 nedelje.
Presrećne smo što smo osvojile medalju i to je najveći naš ekipni uspreh, jer do sada tim nikako nije mogao da se popne na pobedničko postolje.
Ovaj tim je sasatavio selektor uz naravno našu želju. Taj tim su cinile Maja Maticki i Vanja Saveski.
Za mene je ovo preveliki uspeh kada sam prespavala noć i shvatila da ja kući idem sa dve medalje sa jednog ovakvog prvenstva. To je zaista velika sreća i ogroman uspeh.
Kakav je bio osećaj na pobedničkom postolju? Koje misli su ti prolazile kroz glavu?
Osećaj na pobedničkom postolju? To je san koji sanja svaki sportista. U tom trenutku srce mi se steglo i kroz glavu mi je prošao sav napor, rad, trud, odricanje, suze i bol. A na kraju osmeh kad sam sebi rekla: „Vredelo je sve“. Sve se u životu isplati i nagradi. Kroz glavu su mi prošli moji roditelji, moje sestre, prijatelji i ljudi koji su ponosni na mene. Svi oni koji dele ovu sreću sa mnom.
Kakve su bile reakcije na ovaj veliki uspeh u krugu porodice, prijatelja, ljudi iz KK „Tikvara“?
Moja porodica je jako skromna, to je osobina koju sam ja nasledila od mojih roditelja. U današnje vreme pitanje je: da li je vrlina biti skroman ili ne? Za mene je to velika vrlina. Porodica, prijatelji i poznanici su presrećni zbog mene i mog uspeha i svi su na najlepši mogući način pokazali koliko im je drago zbog mog uspeha. I ja sam presrećna jer takve ljude imam oko sebe. Oni sa svojim suzama radosnicama i sa osmehom meni daju dalju motivaciju i moja sreća je jos veća. Bez takvih iskrenih i pravih ljudi ne može se uspeti. Imam čast sto je moja verna publika najbolja i uvek je tu za mene.
Šta za tebe lično znači ovaj uspeh? Šta znači za klub u kome treniraš?
Ovaj uspeh je došao radom dugog niza godina. Sa ovim Evropskim prvenstvom zatvaram godine za mlađe seniore i selim se u seniore. Sva ova takmičenja za mlađe su put kojim treba prolaziti, ali ono što je najbitnije treba istrajati. Sada sledi najbitnije, a to je senorska karijera.
Verujem i ne sumnjam da je moj klub presrećan zbog novog istorijskog uspeha. S punim pravom treba da kažu da je karate klub „Tikvara“ izuzetan klub jer imaju vicešampiona Evrope.
Kakvi su ti dalji sportski planovi? Da li te očekuju nova takmičenja? Koja?
Sledeće reprezentativna takmičenja o kojima razmišljamo su balakansko i evropsko prvenstvo za seniore koje će se održati u Turskoj u maju mesecu. Jeste da ću tada biti debitant u seniorskoj karategoriji, ali to ne znači da se ne može osvojiti medalja. Nadam joj se.
Čime planiraš u životu da se baviš?
U životu dalje planiram da se bavim radom sa decom. Razmisljam da budem trener. Ali ono što bih ja baš volela jeste da budem fizioterapeut i da tako pratim vrhunske sportiste. Moje želja je svakako da ostanem u sportu.
Za kraj ovog intervjua Bojani želimo puno uspeha i puno medalja i u seniorskoj konkurenciji. Hvala ti i u ime svih Bačkopalančana!
