Обровац су 1308. године основали Срби, а 1526. године насеље је спаљено после Мохачке битке, кад је туда прошла војска на челу са Ибрахим Паргалија пашом.
Место је добило име по Аварима које су Срби звали Обри. Постоји и теорија да назив потиче од речи Обар које је имало значење за становника из земљаног опкопа, какве су правили Авари. У околини Обровца, на локалитету Рајсов салаш нађен је један такав опкоп (утврда од земље) какви су остајали иза Авара.
Према монографији Самија Боровског 1699. године је у Обровцу било 23 домаћинстава. Године 1722. Обровац је место са 126 домаћинстава Срба који су се доселили са Арсенијем Чарнојевичем 1692. године. Српска православна црква је саграђена 1782. године. У Обровцу су Срби били већина до 1812. године, а онда су насељени Немци који постају доминантни. Од 1945. опет се већина у селу променила у корист Срба. Данашњи староседеоци воле да кажу да су „одувек ту“, али највећи број житеља ипак су колонисти који су 1945. стигли из Босанске Крупе, Дувна, Бугојна, Ливна, Гламоча и других места западне Босне.
Године 1897. је поред Обровца прошао огранак канала ДТД. Године 1902. и 1903. кроз Обровац је саграђен камени пут као део пута од Паланке до Сомбора. Жељезничка пруга из Паланке према Богојеву је прошла 1908. године.
