U dvorištu porodice Hodolič u Pivnicama osim kineske urme, rastu i indijanska banana pau-pau, palme, juke, agave, kaktusi. Ako odlučite da svratite do porodice Hodolič Miluške i Janka, sasvim smo sigurni da će vas počastiti s kineskom urmom i bananom pau-pau. Naime, oni imaju nekoliko stabala ovog egzotičnog, i za nas uglavnom nepoznatog voća, koje kako se pokazalo, može da raste i daje plodove i u našim krajevima.
Kineske urme rastu u dvorištu u Pivnicama
Na pitanje odkud kineska urma u Pivnicama, Janko kaže da mu je pod ruku svojevremeno došao jedan teks u novinama o uzgoju i hranljivim i lekovitim svojstvima ove vrste urme. Tekst je pobudio interesovanje za kinesku urmu i Janko je ovu voćnu vrstu počeo da traži na raznim stranama. Na kraju je i pronašao sadnicu kineske urme kod jednog rasadničara u Tabanovcima.
„U pitanju je listopadno drvo koje veoma brzo raste, godišnje 30 do 40 centimetara. Dozreva postepeno, a bere se od početka septembra pa u narednih šest nedelja. Drvo je veoma zahvalno, jer ga ne napadaju nikakave bolesti, a uz to ima i neodiljivo lep cvet opojnog mirisa. Može da izdrži niske temperature i do minus 30°C. Ove godine sam s jednog stabla koje je staro sedam godina, ubrao oko tridest kilograma plodova. Plodovi mogu da se jedu odmah po branju ili da se suše. Veoma su ukusni, zdravi i puni energije. Uzgajam dve sorte, jedna ima slatke, a druga plodove kiselkastijeg ukusa. Sada imam dosta izdanaka kineske urme koje prodajem zainteresovanim koji, kao i ja, hoće da imaju ovo voće u svom dvorištu„, kaže Janko Hodolič.
Uz urme rastu i banane
Treba napomenuti da je voće kineska urma poreklom iz Kine a naziva se i datula. Uzgaja se u Aziji i Americi, a može da uspeva i na Mediteranu. To je listopadno drvo koje može dostići i pet metara visine, a životni vek mu je oko 200 godina. Plod je veoma sladak i lekovit, a između ostalih imena naziva se još i žižula, čičimak, iglica.
Osim kineske urme u dvorištu u Pivnicama rastu i banane, ali ne obične, već kako kaže Janko indijanske koje se još nazivaju i pau-pau.
„I ovo je listopadno drvo, a plod ne liči na žute banane koje mi kupujemo i jedemo, već više liči na mango. Poreklom indijanska banana potiče iz Severne Amerike. Za ovu biljnu vrstu karakteristično je da prvih nekoliko godina raste sporo, ali kasnije bolje napreduje. Indijanska banana, odnosno Asimina triloba ili pau-pau, odlično uspeva na našem podneblju i otporna je na niske temperature do 28°C„, objašnjava Janko.
Ova egzotična biljka cveta u aprilu, a rađa najmanje tri godine nakon sadnje. Plodovi su nalik mangu dužine do 15 centimetara i težine do pola kilograma. Plod je obavijen zelenom kožom koja pri zrenju postaje žuta. Unutar zrelog ploda su upečatljivo krupne semenke. Meso indijanske banane je slatkog ukusa, a podseća na mešavinu banane, manga i ananasa.
Palme, kaktusi, agave
Osim kineske urme i indijanske banane dvorište porodice Hodolič krase i brojne dekorativne biljke, kao što su različite palme, kaktusi, juke, agave.
„Ovo biljke uzgajamo iz ljubavi s puno pažnje. Koristimo ih kad pravimo kamenjare. U dvorištu imamo više od dvadeset vrsta kaktusa. Sve one dobro podnose niske temperature„, kaže Janko.
Da je porodica Hodolič pravi ljubitelj nesvakidašnjih biljnih vrsta potvrđuje i to što je Janko pojedina semena naručivao preko interneta iz daleke Amerike. Ovaj odgajivač puno vremena posvećuje biljkama koje rastu u vrtu i dvorištu. Napominje da buduće biljke najviše brige traže u periodu klijanja semena i dok biljka ne ojača. S obzirom na to da kod nas nije zastupljen, uzgoj ovih biljnih vrsta porodica Hodolič potrebne informacije nalazi korišćenjem Interneta.
Janko kaže i da neće svako da oda tajnu i podeli znanje o proizvodnji, ali ako se nešto voli nije teško doći do potrebnih saznanja, a često se uči i na sopstvenim greškama.
