Овај музеј чува успомене од 1880. године када је основана ергела ради узгоја коња. Ипак, највећи експонати су из времена долазака у лов некадашњег председника Југославије, Јосипа Броза Тита.
На тај начин и Перица Петровић почиње причу знатижељним туристима. Први експонат су уникатне санке које је користио искључиво Броз када је на Карађорђеву био дипломатски лов зими. Урађене су ручно.
„Експонат број 2 је фијакер којим се возио Тито. Имао је кочијаша који је морао да буде лепо обучен. Урађен је од ораховог дрвета, у природној боји и данас је у одличном стању. Сада је музејска вредност.
Следећи експонат је опет фијакер, али који су возили гости. Плави воз би Титове госте довозио до Врањака, кочијаши би их ту чекали. Приређиван је најпре доручак напољу, уз логорску ватру. После доручка гости би седали у фијакере и одлазили у лов. На крају дана Плавим возом би се враћали својим кућама“, прича Петровић.
Ово су још 3 фијакера. Онај у средини је рађен у Карађорђеву. Ручни је рад. Рађен је за четворопрег Војне установе Карађорђево који је ишао у Енглеску да се такмичи.
„Био је ту у фијакер Јованке Броз, али је дат на реновирање“, каже Перица Петровић уз напомену да су у музеју 5 фијакера и санке и да је један фијакер такмичарски и да се користи.
У наставку разгледања Музеја ергеле у Карађорђеву следи део на којем су изложене фотографије из времена када је Тито био председник Југославије. На једној су Тито и Кардељ за време доручка. Ту је фотографија на којој се види припремање за лов, па завршница лова на којој су и сви гоничи дивљачи и водичи.
Tu je i slika kraljice Elizabete. Nastala je kada je četvoropreg ergele bio na takmičenju u Engleskoj. „Slikala se baš sa našom posadom. To je bilo 1974. godine“, ponosno kaže Petrović.
Ту су и фотографије коња који су служили само за тркање, затим липицанци за вучу фијакера, за вожњу, за дресуру и нониуси коју су још почетком 19. века ту гајени до 3 године, а онда су слати у Мађарску, за војску. Ту су и фотографије коња који су 1971. и 1972. године на такмичењу у Београду, били шампиони.
Следе чланци о енглеским пунокрвним коњима који су побеђивали у Београду. Разноврсни и многобројни пехари и друга признања сведоче о успешности одгоја коња на Ергели Карађорђево.
„На Карађорђеву смо сваке последње недеље у септембру имали трку која се звала Неретва. То је била војна трка и пехар дочарава рушење историјског моста на Неретви.
Ту су и победници дербија председника Тита, од 1949. Последњи пехар је добијен 2000. године.
„Ту су и потковице које су добијали победници, за музејску вредност. 15 дербија смо добили, с тим што смо од 1988. добили 3 пута за редом, што је велики успех.
Од 2000. године стање се знатно променило. Није било новца увек ни за плате“, прича Петровић.
Ту је и војни самар који је коришћен. Носили су их брдско-босански коњи за вучу топова, пренос муниције…
Војничко седло, бисаге напред и назад, шаторско крило, које је такође изложено.
Ту су и слике победника последњег дербија, Наталије и Глисера.
Војна установа „Карађорђево“ сада има стотину коња, једни се негују ради такмичења, други служе за приплод.
Има и понија. Организују се школе јахања, вожња фијакера…
Изложена је и књига утисака која је отворена 1924. године, има хиљаду страница и сада се управо исписују последње. Сматра се најстаријом на овим просторима.
Ово је само део богате и разноврсне понуде Карађорђева. У понуди је занимљив програм који обухвата: лов и риболов, јахање коња, возњу фијакером и саоницама кроз ловиште, чамцем кроз прелепе рукавце Дунава…
У понуди су и смештајно-угоститељски објекти: Ловачка кућа Дијана и депаданс и бунгалови у Ловачком центру „Врањак“. Гостима се нуде специјалитети од дивљачи и рибе, уз могућност уживања уз тамбураше.
