Ostrvo ni na nebu, ni na reci: Kome pripada Ada na Dunavu?

0
2876

KOME PRIPADA ADA NA DUNAVU?

Mladenovu ili Šarengradu?
Srbiji ili Hrvatskoj?

Srbija i Hrvatska, pored ostalih problema, još nisu rešile pitanje granice na Dunavu. Koplja se najviše lome oko Šarengradske ade, ostrva na toj reci, koje se prostire na oko 900 hektara.

Više od dve decenije od raspada SFRJ nije bilo dovoljno novonastalim državama da se u potpunosti slože gde su granice između njih. I dalje ima spornih tačaka, pa tako Srbija i Hrvatska, pored ostalih problema, još nisu rešile pitanje granice na Dunavu.
Zadire u Vojvodinu, a Hrvatska je smatra svojom, između ostalog i zato što je Šarengrad hrvatski.

Retko ko će se, i sa hrvatske i sa srpske strane, danas odlučiti da ide do Šarengrandske ade. Osim šume i nešto divljači koje još ima, ostrvce izgleda kao napušteno i niko više od njega ne živi. Pre rata mnogi Šarengrađani tamo su vodili konje i stoku na ispašu, išli u ribolov.

Više od 50 odsto meštana Šarengrada živelo je od Ade, kako kroz stočarstvo, tako kroz riblje carstvo. Za Adu su vezani i meštani Mladenova i Bačke Palanke.Фотографија корисника Bačka Palanka -Društvo

Mirko Kovačević godinama je tamo radio kao lovočuvar. On kaže da je to „ogromni kapital pod vedrim nebom bez ključa i katanca“.

Problem čija je Ada pravi to što se ona nalazi između starog i novog Dunava. Ključ spora Srbije i Hrvtaske jeste pitanje koji tok Dunava je granica. Stari tok pravio je veliki meandar koji onemogućava plovidbu, tako da je još u 19. veku prokopan novi kanal koji je godinama ispravljao reku.

Za zvanični Beograd ne postoji dilema prirodna granica je sredina plovnog Dunava, što ostrvo ostavlja u Srbiji.
Hrvatska se, međutim, poziva na zemljišne knjige koje, kažu, jasno ukazuju na to da je cela Ada njihova.

I dok međudržavna mešovita komisija ne pronađe zajednički jezik da bi raspetljala ovaj Gordijev čvor, građani sa obe strane reke se razumeju i na srpskom i hrvatskom jeziku. Nije bilo nikakvih incidenata.

Dobra strana priče je i to što susedne opštine iz obe države rade na tome da ih Dunav spaja, pa tako već imaju i neke zajedničke planove i projekte kojima konkurišu za sredstva iz fondova EU.

Pitanje čija je Šarengradska ada čini se, danas nije toliko veliki problem koliko bi mogao biti. Svi se slažu da u interesu i Srbije i Hrvatske da pitanje međudržavne granice što pre reše, kako ovaj spor ne bi bio nova prepreka na putu evrointegracija obe zemlje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here