Силбаш спада у најстарија насеља Бачке. Сзилбацх (данашњи Силбаш) помиње се 1263. године као сусед земљишта по имену Кеси. Верује се да име Силбаш води порекло мађарске речи сзилва – шљива. У почетку је село чинило 10-20 домова чији је главни капитал била стока.
Почетком 18. века Силбаш је имао и свој печат који се неколико пута мењао. Према неким подацима, печати су очувани из 1728. и други од 1775. до 1783. Први је имао раоник и сабљу са натписом »Сиг Паги Силбаш 1714«. На другом је изнад унатрашке положеног раоника међу звездама писало С. С. Трећи печат је употребљаван 1828, имао је неког светитеља у орнату православног епископа са златним ореолом и словима »С. С.«
У Силбашу се данас поред српског становништва налази и словачко, а и ромско. Процењује се да су први Словаци у Силбаш дошли око 1770. године. С временом их је било све више, а почетком 1900. било је 180 домова или укупно око 720 лица.
Прва црква у Силбашу подигнута је око 1690. године поред данашњег гробља. Није имала звоно и звоника, настрадала је, највероватније, због подземних вода. Нова црква изграђена је 1759. на месту данашње цркве и била је врло мала. Није имала торањ и имала је само седам икона. Године 1839. изграђен је иконостас који служи и данас, а пре неколико година је добио заштиту државе. Први свештеник био је Игњатије Николић. Словачка евангелистичка црква изграђена је 1838. године. Данашњи изглед добила је 1886. а саграђена је углавном доприносима верника. Словачка црква веома је водила рачуна о деци. Обезбеђивала је место за наставу и иако сиромашна, успевала је да плаћа учитеља. Први свештеник био је Самуел Бабилон.
