Dobre prinose i solidnu zaradu moguće je ostvariti i gajenjem povrća na malim posedima. Naravno uz dobro znanje i volju. Mala porodična gazdinstva, kako praksa pokazuje, najčešće se odlučuju za profitabilnije biljne vrste povrća i voća.
Na način da je povrće profitabilnija biljna vrsta razmišljala je Dejana Bosančić, koja sa porodicom živi u naselju Telep, između Bačke Palanke i Mladenova, a koja je zajedno sa mužem pre dve godine počela da se bavi proizvodnjom povrća.
„Imamo mali posed, jednu baštu u Mladenovu površine oko 22 ara, udaljenu destak kilometara od naše kuće. Moj muž je vozač, a ja sam nezaposlena, imamo malu decu. Razmišljali smo šta bi mogli sejati ili saditi. Za ratarsku proizvodnju površine koje imamo su jako male. Ako bismo, na primer, sadili paradajz ili papriku morali bi svakodnevno biti na toj parceli, te smo doneli odluku da se bavimo proizvodnjom celera koja je nešto jednostavnija. Prošle godine zasadili smo oko 4.000, a ove godine 15.000 struka celera„, kaže Dejana. Pripremajući se za ovu proizvodnju Bosančići su se raspitivali i razgovarali sa mnogim meštanima Mladenova koji su se pre tridesetak godina uspešno bavili proizvodnjom celera, te im je njihovo iskustvo zlata vredno.
Bosančići u dvorištu imaju dva plastenika u kojima sami proizvode rasad, ne samo celera nego i paprike, paradajza, krastavaca, tikvica, lubenica. Kako kaže Dejana, sve mogu u sezoni da prodaju na palanačkoj pijaci. Ove godine imali su, između ostalog oko 10.000 struka rasada paradajza. Proizvodnju celera započinju krajem februara, setvom semena u plastenike. Početkom maja rasađuju, a tokom jeseni celer se vadi ručno pomoću ašova ili vila kako mu se koren ne bi oštetio. Nakon toga slede pranje i priprema za prodaju. Treba napomenuti, da je između setve i vađenja i prodaje mnogo posla, a to je isključivo ručni rad koji podrazumeva rasađivanje, plevljenje, kopanje.
„Zadovoljni smo proizvodnjom. Ovo nam je bila druga sezona u proizvodnji celera. Zemlja na parceli je kvalitetna, a kako kanalska mreža dobro funkcioniše nema opasnosti od potapanja kad su obilne kiše. Bilo koja vrsta povrća da se posadi rod bi bio odličan. Razmišljali smo mi i o proizvodnji drugih vrsta povrća, ali ne živimo u Mladenovu gde nam je njiva. Da smo se odlučili za proizvodnju druge vrste povrća do Mladenova bi morali svakodnevno odlaziti, a sa celerom je to jednostavnije„, kaže Dejana.
Dejana je ovih jesenjih dana gotovo svakodnevno na pijaci u Bačkoj Palanci, gde glavice celera prodaje na komad, a redovna je i na novosadskoj kvantaškoj pijaci. Prodaja, kako kaže dobro ide, pogotovo u periodu pripremanja zimnice, tako da je za prodaju ostalo još jako malo.
„Domaći celer nije beo kao hibrid koji je, kako mi se čini, više predviđen za plasteničku proizvodnju, ali je, iako nije bele boje, kvalitetan i aromatičan. I dalje ćemo sejati isključivo domaće seme iz sopstvene proizvodnje, a kako ga imamo dovoljno razmišljamo da proširimo proizvodnju. Nije lako, priznajem, ali je dobar način da se sa malog parčeta zemlje obezbedi prihod i dopuni kućni budžet„, kaže Dejana Bosančić i dodaje da su plastenici trenutno prazni, ali se priprema zemjište za novu setvu rasada. U pripremi zemljišta Bosančići koriste i stajsko đubrivo, a kako bi se obezbedilo dodatno zagrevanje plastenika, a time omogućila i ranija proizvodnja u jednom plasteniku je instalirano grejanje. U narednoj godini u proizvodnji najveće površine će, naravno, biti zasađene celerom.
