Sezona krpelja već je počela i prvi pacijenti se javljaju u ambulantu Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, a u ovoj ustanovi kažu kako najviše dolazaka zbog ujeda krpelja imaju u večernjim satima 1. i 2. maja.
Upravnica Klinike profesorka dr Vesna Turkulov poručuje pacijentima da ne paniče i da ne dolaze u ambulantu odmah kada vide da ih je ujeo krpelj, jer ujed ovog insekta ne znači da će čovek dobiti lajmsku bolest.
Krpelji se nalaze svuda u prirodi, u travi, na drveću u parkovima i mogu da se zakače na otkrivene delove tela i kosmati deo glave. Mogu da budu zaraženi i prenesu lajmsku bolest, što je tek jedna od bolesti koje se prenose krpeljima. Među njima su i virusi koji izazivaju teška zapaljenja mozga, takozvani krpeljski encefalitis koji ima visoku smrtnost, ali dr Turkolov naglašava da mi nismo endemsko područje za ovu bolest.
„Lajmska bolest je hronična bolest i može da zahvati sve organe i sisteme. U prvoj fazi bolest se manifestuje promenom na koži, koja može da bude od 5 pa do 20 centimetara i izgleda poput mete. U narednim fazama mogu da budu zahvaćeni zglobovi, srce, nervni sistem. Ikubacija traje od 3 pa do 30 dana, od momenta uboda zaraženog krpelja“, objašnjava za Dnevnik upravnica Klinike za infektivne bolesti.
Prema njenim rečima, ne mora svaki zaraženi krpelj da prenese bolest, već je za to potrebno da se steknu i drugi uslovi, a to je da je krpelj proveo više od 48 sati u koži, da je kidan i gnječen, odnosno nestručno vađen, a na pojavu bolesti utiče i imunološko stanje domaćina. Dr Turkulov kaže da je jako važna prevencija uboda krpelja, što znači da bi trebalo da se izbegavaju mesta na kojima ih ima, a potrebno je i njihovo uništavanje. Osim toga, ljudi kada krenu u prirodu, mogu i sami da preduzmu korake kojima će sprečiti ubod ovog insekta.
„Kožu treba namazati sredstvima koja odbijaju insekte, odnosno repelentima, imati duge rukave i nogavice, koje će biti upasane, kao i zatvorenu obuću, a na glavu staviti šešir ili kačket“, navodi dr Turkulov.
Ona napominje da je jako važno nakon povratka kući pregledati svaki deo tela, naročito one sakrivene delove kao što su leđa, prepone i kosmati deo glave. Mesto na kojem je krpelj zakačen obično izgleda kao mladež koji nije postojao.
[wonderplugin_slider id=136]
„Što je duže na koži, krpelj je uočljiviji. Ovi insekti imaju anestetik u pljuvački, tako da se njihov ubod ne oseti i može da se primeti tek kada se napije krvi i uveća. Kada se primeti krpelj, treba otići u ambulantu Doma zdravlja, gde će biti stručno izvađen. Ni slučajno ga ne treba mazati benzinom, alkoholom ili bilo čime, jer on tada povrati potencijalno infektivan sadržaj“, upozorava naša sagovornica.
Ukoliko se desi da krpelj ostane u koži, potrebno je da napravi mali hirurški rez. Nekada se na mestu vađenja krpelja pojavi crvenilo, ali to nije znak lajmske bolesti, već je po sredi alergijska reakcija na ubod ili na vađenje krpelja, što brzo prolazi.
Lažno pozitivni testovi
Lekari poručuju svima da ne paniče i napominju kako nije potrebno da se dolazi u bolnicu posle svakog ujeda. Takođe naglašavaju da ne treba samoinicijativno raditi testove i analize, jer testovi mogu da budu lažno pozitivni, kod ljudi koji imaju neku imunološku bolest.
„Mesto ujeda treba da se posmatra u narednih mesec dana, a ako nema promene, nema ni razloga za brigu. Ukoliko se pojavi crvenilo, ono koje izgleda kao meta, u tom slučaju pacijent treba da dođe do infektologa“, savetuje dr Turkulov.
[wonderplugin_slider id=67]
U ranoj fazi bolest se efikasno leči antibioticima tokom dve do tri nedelje i nije potreban boravak u bolnici. Ako se bolest raširi na druge organe, onda sledi dugotrajno i kompleksno lečenje u bolničkim uslovima, a ukoliko se bolest ne leči mogu da ostanu trajne posledice.
