Povodom uspeha KK“Feniks“, koji su ostvarili pioniri (2002) osvojivši polufinalni turnir u Nišu i plasman na završnicu državnog prvenstva među 8 najboljih ekipa u Srbiji, svoje utiske i planove pred završni turnir iznose trener Branislav Žarković i kapiten ekipe Ranko Kumović.
Branislav Žarković, trener
O polufinalnom turniru u Nišu
Nosim veoma pozitivne utiske sa turnira u Nišu. Od same organizacije, smeštaja, pa do takmičarske borbe za plasman sve je proteklo u najboljem redu i u duhu fer-pleja. Učesnici su samim plasmanom na državno prvenstvo pokazali da se radi o kvalitetnim ekipama. Što se tiče naših rivala na turniru moje impresije su da ekipe iz Srbije igraju dosta agresivno i brzo, dok je ekipa iz Beograda bila bazirana na pozicionom napadu i spuštanju lopte u reket. Kvalitet košarke je na početku turnira bio malo slabiji, što je i očekivano s obzirom na važnost turnira, ali su se ekipe nakon uvodnog grča opustile i pokazale da su zasluženo na završnom turniru.
Na turnir smo otišli sa željom da se predstavimo u najboljem svetlu, da damo sve od sebe i da budemo zadovoljni sami sobom posle turnira. Nisam želeo da stvaram momcima bilo kakav pritisak rezultata, ali naravno da smo se nadali i priželjkivali da se plasiramo u samu završnicu.
Posle našeg početnog grča u prvoj utakmici smo se opustili i na utakmici protiv Fleša, koji je važio za favorita turnira, odigrali smo našu igru. Od samog starta utakmice pa do njenog kraja kontrolisali smo utakmicu i odneli sigurnu pobedu. Karakter ekipe je posebno došao do izražaja u poslednjoj utakmici protiv ekipe Borca iz Čačka. Utakmicu smo malo lošije otvorili, što zbog umora, a pomalo smo se i opustili, pa smo na poluvreme otišli sa minusom od 8 poena. Na poluvremenu smo se smirili, napravili dogovor koji smo preneli na teren i treću četvtinu dobili sa 12 poena razlike, što je bilo dovoljno da ostatak utakmice lagano privedemo kraju i obezbedimo prvo mesto u grupi.
O planovima za završnicu državnog prvenstva i ovoj sjajnoj generaciji
Nastavićemo da treniramo kao i do sada, jako i fokusirano na nas i našu igru. Na četvrtfinalni turnir idemo isto kao i na prošli, sa željom da damo svoj maksimum i vratimo se zadovoljni.
Ova generacija poseduje 4-5 momaka koji su prošli sve mlađe reprezentativne selekcije, što dovoljno govori o njihovom individualnom kvalitetu, ali bih ipak izdvojio timski kvalitet kao najveću snagu ove grupe momaka, koja ih je i dovela do ovog uspeha. O očuvanju ekipe za naradne sezone nismo još razgovarali, ali objektivan problem predstavlja odlazak dece na školovanje pre svega u NS ali i druge gradove.
Pogledaj: O plasmanu među 8 najboljih u Srbiji – predsednik KK „Feniks“, Tomislav Đuretić
Ranko Kumović, kapiten
- godište: 2002.
- učenik: „9. maj“ – elektrotehničar IT,
- visina: 192 cm,
- pozicija u timu: bek
O svojoj ekipi i turniru u Nišu
Prošle godine naša generacija je bila druga u Vojvodini, zamalo nam je izmakla titula. Ove godine su nam se pridružila dva igrača iz Čelareva i, ovako pojačani, znali smo da ćemo stići do polufinalnog turnira, a priželjkivali smo i plasman na finalni, među 8 najboljih u Srbiji. Imali smo naporne treninge koje smo svi shvatili ozbiljno. Sezona je počela u oktobru i od tada svi se maksimalno zalažemo i dajemo doprinos timu.
Posle pobede prvog dana protiv domaćina turnira, ekipe iz Leskovca (koja je iz svoje grupe došla kao prvoplasirana), shvatili smo da možemo ići i na pobedu protiv Fleša, treće ekipe iz Beograda. Znali smo da nam je forma na vrhuncu, a ovakva se prilika javlja samo jednom i maksimalno smo je iskoristili. Veoma smo dobro funkcionisali kao tim i igrali smo tako. Svako od nas ima svoje kvalitete, a sve to zajedno daje posebnu energiju. Osim sa protivnicima, na turniru smo veliku borbu vodili i sa sudijama i to jedino muti utisak sa celog ovog fantastičnog dešavanja i našeg velikog uspeha.
Mislim da velike zasluge za ovaj uspeh posebno treba pripisati kvalitetnom radu trenera Branislava Žarkovića i njegovoj posvećenosti nama kao pojedincima i koja je prisutna i sada kao i tokom prethodne tri godine. Podršku su nam dali i naši roditelji.
Što se tiče mojih saigrača stvarno mislim da su ovom uspehu svi dali svoj doprinos: Lazar Petrović, Miloš Šešum, Marko Jelić, Mihajlo Rodić, Milenko Marjanović, Luka Zečević, Nemanja Golušin, Dragan Kovačević, staloženi i borbeni Strahinja Pilipović i borbeni i efikasni Aleksa Ivanović.
