Pivnice: Čuvaju tradiciju postavljanja maja / Udržiavajú tradíciu stavania mája

0
3544

Mesec maj se smatra za period ljubavi i rađanje novog života. Majsko zelenilo vekovima je bilo simbol snage i rasta.

Šta je maj?

Najznačajniju poziciju među biljkama u starim običajima u ovom razdoblju ima drvo koje se navodi kao „maj“. Izvorno „maj“ je mlado drvo, najčešće smreka, jela ili breza. Za maj su korišćena visoka ravna stabla lišena kore (obložena šimširom) čiji su vrhovi ukrašeni raznobojnim trakama.

Šta predstavlja „postavljanje maja“?

Postavljanje maja označava prirodni mit o borbi zime i proleća, smrti  sa životom, simbol buđenja prirode i ljubavi. Ukrašavao se šarenim trakama, papirima, maramama… Izvorni značaj „maja“ pao je u zaborav, ali navika da se postavlja maj, zbog očuvanja tradicije predaka postoji i danas.

Maj je najčešće mladić postavljao devojci za koju je zainteresovan i sa kojom ima ozbiljne namere.

Pivničani čuvaju tradiciju postavljanja maja

U Pivnicama se takođe tradicionalno postavlja maj. Kao što to tradicija i stari običaji nalažu, ukrašeno drvo stoji ceo mesec maj, a „rušenje maja“ predviđeno je za dan kada se obeležava crkveni praznik Duhovi.

Ove godine postavljena su dva „maja“. Dana 30. aprila postavljen je prvi u ulici Petra Drapšina, organizator je bio Zlatko Valihora i on je za backapalankavesti.com rekao :

„Ideja je bila moja. Prethodnih godina, dok sam bio predsednik FK Slavije, organizovao sam postavljanje maja u dvorištu kluba. Prvi put se maj postavlja na ovom mestu, ali voleo bih da to postane tradicija. Moja želja je da se očuva tradicija naših predaka, a samim tim i da postoji neki povod za zabavu i druženje. Već je osmišljeno sve za „rušenje maja“. Taj događaj će se održati 04. juna. Planiramo da to bude celodnevna manifestacija, uz jelo, piće i muziku“.

Maj u Štefanikovoj postavili mladi

Juče je postavljen i drugi maj u Štefanikovoj ulici. Na ovom mestu je ranije postajala tradicija ove manifestacije, ali godinama nije održavana (možda čak od 2000 godine). Za postavljanje ovog, organizovali su se nešto mlađi stanovnici Pivnica (između 16 i 18 godina), zbog čega verujemo da će ovaj običaj još dugo potrajati.

Milina Milec (16): „Ove godine je u Pivnicama bio samo jedan maj. Mi, mladi došli smo na ideju da bi bilo lepo kada bi smo postavili još jedan. Sami smo se organizovali, devojke su našle šimšir i okitile krošnju, momci su našli drvo. Stariji iz komšiluka koje je predvodio Janko Mernjik su nam pomogli oko postavljanja. Zadovoljni smo kako je sve ispalo i ponosni smo na sebe. Pokušaćemo da održimo tradiciju“.

Istorija postavljanja maja?

U prošlosti su ljudi verovali da će na ovaj način obezbediti zdravlje, čistoću i lepotu. Rimljani, Etrusi i ostali starovekovni narodi su pre početka maja stavljali na krovove kuća i prostorija gde su boravile životinje mlade zelene grane, kao zaštitu od zlih duhova i bolesti. U srednjevekovnoj Evropi se „maj“ postavljao ispred crkava i opština, a od 15. veka i ispred kuća devojaka što je značilo obećanje braka. Drvo se postavljalo predveče 30. aprila na 1. maj. Nekada se verovalo da je ova noć magična. U prošlosti su verovali da je to Noć veštica ili Filipojakubska noć.

Najstariji narodni imali su običaj koji su nazivali „paljenje veštica“. Ljudi su se sastajali pored vatre proslavljajući dolazak proleća. Vatra je imala moć da očisti i uništi zlo. Pepeo je imao moć da poveća urod. Nekada su preko njega preveli stoku, a nekada su preskakali vatru da bi stekli plodnost i mladost. Verovali su da su sile zlih duhova te noći jače, a da bi se zaštiti svako je kod sebe imao granu paprati. Glavni smisao ovog starog običaja bilo je slavljenje plodnosti.

Emisija RTV – „Dúhovka“  (snimljena u Pivnicama)


Mesiac máj sa považuje za obdobie lásky a zrodu nového života. Májová zeleň stáročiami bola symbolom sily a dobrého rastu.

Čo je máj?

Najvýznamnejšie postavenie medzi rastlinámi v starých zvykoch tochto obdobia mal strom, ktorý sa v tejto súvislosti označuje ako „máj“. Pôvodne „máj“ je mladý strom, najčastejšie smrekový, jedľový a brezový. Ako máj, slúžili vysoké rovné stromy zbavené kôry (obložené krušpánom) a konáre ozdobené pestrofarebnými stuhami.

Aký význam má stavanie mája?

Stavanie mája bolo výrazom prírodného mýtu o boji zimy s jarou, smrti so životom, symbol obnovujúcej prírody a lásky. Ozdoboval sa pestrými stužkami, papiermi, šatkami… Pôvodný význam májov upadol do zabudnutia, ale zvyk stavať máje existuje dodnes. Máj najčastejšie stavia mládenec dievčaťu, o ktoré má vážný záujem.

Pivničania udržiavajú tradíciu stavania májov

V Pivnici sa taktiež tradične stavia máj. Tradične, ozdobené drevo je postavené počas celého mesiaca a „vála sa“ na Ducha.

Tohto roku sú postavené dva máje. 30. apríla bol postavený v ulici Petra Drapšina, organizátorom bol Zlatko Valihora, ktorý pre backapalankavesti.com povedal:

„Idea bola moja. Minulé roky, kým som bol predsedom FK Slávia, stavali sme máj vo dvore klubu. Tu je postavený prvý krát, ale chcel by som, aby sa toto stalo tradíciou. Mojim cieľom je zachovať tradíciu našich predkov a spraviť dôvod pre zábavu a kamarátenie. Už mám vymyslení celý program pre „válanie máju“. To sa pravdepodobne uskutoční 4. júna. Plánujem, aby to bola celodenné podujatie, na ktorom bude jedlo, pitie a hudba.“

Máj v Štefánikovej postavili mladý

Včera je postavený aj druhý máj v Štefánikovej ulici. Na tomto mieste bola tradícia stavania máju, ale roky nie je udržovaná (možno od 2000-tého roku). Pri stavaní boli organizovaný mladší pivničania, takže veríme, že táto tradícia nezanikne.

Milina Milcová (16): „Tohto roku v Pivnici bol postavený len jeden máj. My mladší sme dostali nápad, že by bolo pekne keď by sme postavili ešte jeden. Sami sme sa zorganizovali, dievčatá našli krušpán, chlapci boli zadĺžený pre drevo. Starší susedia, ktorých predvádzal Janko Merník, pomohli nám máj postaviť. Spokojný sme ako to dopadlo a hrdý sme na seba. Pousilujeme sa uchovať tradíciu.“

Dúhovka (nakrútena v Pivnici)

Dejiny stavania mája

V minulosti ľudia verili,že týmto si zabezpečia zdravie, čistotu a krásu.Rimania, Etruskovia a ďaľšie staroveké národy dávali pred prvým májom na domy a hospodárske budovy stromčeky na ochranu pred zlými duchmi a chorobami. V stredovekej Európe sa stavali pred kostoly a radnice, od 15. storočia aj pred domy dievčat. Drevo sa stavalo predvečer 30. apríla na 1. mája. V minulosti verili, že je tá noc magická. Nazívali ju Noc čarodejníc alebo Filipojakubská noc.

Prastarý ľudový zvyk bol pálenie čarodejníc. Ľudia sa schádzali pri zapálených ohňoch oslavujúc príchod jari. Oheň mal moc očistiť a zničiť všetko zlé. Popol z týchto ohňov mal mať moc pre zvýšenie úrody. Niekedy sa cez popol vodil statok, inokedy oheň preskakovali kvôli získaniu plodnosti a mladosti. Verili,že sú tej noci zlí duchovia silnejší, a chránili sa tak, že každý mal pri sebe paprať. Hlavný zmysel tohto starého zvyku bola oslava plodnosti.

 

 



IZVORAutor: Viera Činčurak Đorđević
PODELI
Prethodni tekstNajbolje ideje za uređenje dvorišta (FOTO I VIDEO)
Sledeći tekstPalanački slikari: Slobodan Garić

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here