Robotičari sa FTN-a vicešampioni Evrope
Ekipa robotičara M41+ sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada osvojila je drugo mesto na evropskom prvenstvu iz robotike „Eurobot 2017“ u mestu La Roche Sur Yon u Francuskoj.
Bačkopalančanin Aleksa Ćorović, student treće godine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (na smeru Računarstvo i automatika) je bio jedan od članova vicešampionskog tima na ovom takmičenju. To je bio povod da zamolimo Aleksu da nam nešto više kaže o samom takmičenju i utiscima o sjajnom rezultatu koji je ovaj tim ostvario.
O takmičenju „Eurobot 2017“
„Na takmičenju u Francuskoj, koje je trajalo od 24. do 28. maja, bilo je prijavljeno 38 ekipa, a 28 ekipa je nakon testiranja robota steklo pravo na dalje takmičenje. Srbiju su predstavljale tri ekipe iz Novog Sada sa FTN-a. Ostale ekipe su bile iz Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije, Poljske, Španije, Velike Britanije, Rumunije, Belgije, Kanade, Tunisa, Srbije i domaćina Francuske“, priča nam Aleksa.
„Tema ovogodišnjeg takmičenja je bila izgradnja naseobine na Mesecu. Sto za takmičenje (3x2m) je iz tog razloga podsećao na Mesec. Prvi zadatak je bio da se brže od protivnika sakupe elementi sa stola koji su bili u obliku valjaka i da se postave u unapred određena mesta kako bi se izgradila baza na Mesecu, a drugi zadatak je bio da se pokupe imiticaje titanijumske rude (predstavljene lopticama od stiropora) i odnesu u bazu odakle kreću roboti. Nakon 90 sekundi, koliko traje meč, jedan od robota je trebao da ispali mini-raketu, što je predstavljalo dalje otkrivanje svemira sa polazištem sa Meseca.
Začkoljica je bila u tome da su ti valjci bili vertikalno postavljeni na stolu, a trebalo ih je horizontalno postaviti, zatim da je bilo i šarenih, a računali su se samo ako su horizontalno postavljeni na unapred definisana mesta, tako da boja tima bude vidljiva kad se gleda od gore. Ekipa koja više poena osvoji, svaki valjak na ostavljenoj poziciji i dobroj boji nosi po 10 bodova, svaka loptica u starnoj poziciji nosi po 2 boda, a unutar startnog boksa 3 i ispaljena raketa nakon 90s nosi 20 bodova. Svake godine je različita tema i zadaci, tako da timovi moraju da prave nove robote i mehnizme gotovo od nule, a pripreme za takmičenje počinju već krajem septembra“, objasnio je za backapalankavesti.com Aleksa Ćorović.
O svom timu M41+ i svojoj ulozi u timu
„Maksimalan broj članova u ekipi nije propisan. Naša ekipa je ove godine brojala 14 članova i bila je podeljena u manje timove: tim za mehaniku, tim za elektroniku i tim za programiranje. Ja sam bio jedan od članova tima za programiranje unutar našeg tima, što znači da je naša uloga bila od programiranja samih mehanizama za kupljenje elemenata na stolu, kretnje robota, sve do pisanja različitih taktika kojima će roboti uspeti da sakupe više poena od protivničih robota. Ovo je meni prvo učesvovanje na ovom takmičenju, a u ekipu sam ušao upoznavši se sa kolegom Nenadom Pelešom na letnjoj praksi u firmi RT-RK, baš u trenutku kada su oni nakon osvojenog trećeg mesta prošle godine želeli da prošire ekipu i napreduju jos više“, o svom timu i svojoj ulozi u timu kaže Aleksa.
O toku takmičenja i tituli vicešampiona
„Prvo se takmičilo unutar 5 kvalifikacionih rundi. Od početka takmičenja naša ekipa M41+ je bila među 16 najboljih. Na prvom meču smo imali manji peh, kao i većina ekipa, jer se stolovi na kojima se pripremamo u našim labaratorijama razlikuju od stolova na kojima je takmičenje održavano. Uspeli smo da to brzo popravimo i na kraju druge i svih ostalih kvalifikacionih rundi smo bili u top 3 ekipe. U top 16 smo ušli kao trećeplasirani. Srbija je uz Švajcarsku bila jedina zemlja sa po tri ekipe u top 16. Tada je krenula eleminaciona faza ovog takmičenja, gde se igrao samo po jedan meč, na ispadanje. U prvoj eliminacionoj borbi je naša ekipa M41+ bila bolja od ekipe koja dolazi sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu. U top 8 smo savladali ekipu Univerziteta u Monsa (Belgija), a u polufinalu smo bili bolji od ekipe Univerziteta u Luvenu (Belgija)“, priča nam Aleksa o uzbudljivim mečevima.
Ovde možete pogledati sve finalne borbe:
„Čekalo nas je finale kroz dva meča sa domaćom ekipom RCVA (Pariz) koja je šampion poslednjih 8 godina. Nismo ove godine uspeli da budemo šampioni, ali to i nije bilo za očekivati jer je ogromna razlika u vrednosti opreme kojom smo raspolagali mi i ekipa iz Pariza. Mi smo neke od delova opreme dobili od fakulteta na korišćenje i moramo da ih vratimo nakon takmičenja. Delove opreme smo sami kupovali od svog novca ili od novca firmi koje su nas sponzorisale. Razlike u budžetima su ogromne između timova i zajedno sa kolegama iz ekipe mogu se složiti da je ovaj plasman maksimalan sa ovom opremom koju posedujemo, tako da se trudimo da pronađemo sponzore za sledeću godinu, kako bi mogli da budemo konkurentni za prvo mesto. Budžet prvaka je oko 40.000 EUR, a oba naša robota ne prevazilaze ukupno 4.000 EUR. Pobedničkoj ekipi je na primer Michellin pravio gume samo za njihovog robota“, navodi Aleksa Ćorović.
Neke od delova opreme smo dobili od fakulteta na korišćenje i moramo da ih vratimo nakon takmičenja, a druge delove opreme smo sami kupovali od svog novca ili od novca firmi koje su nas sponzorisale. Zahvalio bih se ovom prilikom svim ljudima koji su nam pomogli da postignemo ovakav uspeh, jer bez njihove pomoći i sponzorstava to ne bi bilo moguće. Posebno bih se zahvalio i Opštini Bačka Palanka, koja je imala razumevanja i finansijski pomogla. Želeo bih i da pozovem ostale ljude dobre volje da nam pomognu da nabavimo još bolju opremu kako bismo mogli da sledeće godine pariramo višestrukim šampionima“.
Odakle ljubav prema robotici i šta bi Aleksa poručio mladima?
„Pohađao sam Srednju školu „20. Oktobar“ u Bačkoj Palanci i ljubav prema programiranju sam stekao na časovima kod razredne starešine Mirjane Torbice. Poruka za mlade bi bila da ne odustaju od svojih ideja. Ja sam, na primer, prošle godine u ovo doba nagovarao svoje kolege da idemo u rektorat da gledamo nacionalno prvenstvo i navijao za njih na evropskom, a danas sam tu kao jedan od članove ekipe koja je druga u Evropi“, zaključuje Aleksa Ćorović.
