Danas slavimo Petrovdan – dan svetih apostola Petra i Pavla

0
1856

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik u narodu poznat pod imenom Petrovdan. Danas je proslava hramovne slave u Gajdobri, praznika Svetih apostola Petra i Pavla.


Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, a svete apostole istovremeno slave sve pravoslavne crkve koje poštuju julijanski kalendar.

Praznik Svetih apostola Petra i Pavla, ustanovljen je kao pomen na stradanje apostola u Rimu 67. godine nove ere (prema nekim izvorima 69. godine).

Pročitaj više: Program za „Petrovdanske svečanosti 2017.“

Sveti apostol Petar (rođen kao Simon) bio je jedan od dvanaestorice apostola i pominje se kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika.

Sveti Petar, prvi biskup Rima, bio je apostol, učenik Hristov, za koga se veruje da mu je Hrist dao ključeve nebeskog carstva.

U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda). Petar na grčkom znači „kamen“.

„Ti si, Petre, stena na kojoj ću sagraditi crkvu svoju i vrata paklena neće joj ništa moći“, kaže Jevanđelje po Mateju.

Sveti apostol Petar smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao – Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.

Kraj Petrovskog posta

Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom Crkve. Petrovski post naziva se još i apostolski, počinje prvog ponedeljka posle Duhovske nedelje i traje do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, koji SPC slavi 12. jula.Rezultat slika za petrovdan

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i prvo je bio farisej Savle i veliki progonitelj hrišćana.

Bio je veoma obrazovan i imao je status građanina Rima. Pavle nije spadao u grupu prve dvanaestorice apostola, već u tzv. sedamdeset drugih apostola.

Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista sa kojim se nikada nije sreo, ali da je u njega poverovao i postao jedan od najvećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve.

„Gospod mu se javio… i čudesno ga preobratio u veru Hrišćansku“, zapisao je u „Prologu“ episkop Velimirović.

Kada je krenuo u Damask, na putu je sevnula munja i začuo se glas s neba: „Savle, Savle, zašto me progoniš“, nakon čega je oslepeo.

Pavle je tri dana bio slep, ali mu se vid vratio posle krštenja.

Hrišćansko učenje govori da je car Neron naredio da se Petar razapne na krstu. Smatrajući se nedostojnim da bude raspet kao njegov učitelj, Petar je tražio da ga razapnu sa glavom nadole.

Svetog apostola Pavla, takođe je ubio car Neron, ali s obzirom na to da je bio rimski državljanin, nisu ga razapeli već su mu odrubili glavu istog dana kada je ubijen i Petar.

Na ikonama ova dva sveca predstavljaju se zajedno – Petar drži ključeve u ruci, a Pavle mač.

Hram u Gajdobri koji nosi ime svetaca Petra i Pavla
FOTO:Ilija Medan

Običaji za Petrovdan

Uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo – biće zdrav; kome je klonuo – biće bolešljiv; kome je uvenuo – umreće.

Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.

Postoji verovanje da na ovaj dan Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Zbog toga se razvio čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke.

Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.

Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan.

Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode. Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se „petrovača“, od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.

Paljenje lile (velika vatra), sušene kore divlje trešnje ili breze, stari je običaj kojim se prizivalo dobro zdravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu. Pastiri, obično deca, palili bi lilu na trgovima i onda krenuli po domaćinskim kućama, u šali preteći da će zapaliti staje i košnice ako ne dobiju dar. Domaćice bi ih odvraćale od toga nudeći sir, mleko i kajmak.

Veruje se da Sveti Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.



IZVORWikipedija
PODELI
Prethodni tekstNovi Bečej: I ove godine sjajan program za Gospojinu
Sledeći tekstPomozimo maloj Mioni iz Bačke Palanke da pobedi leukemiju!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here