Ovakvi ulovi obično raspaljuju maštu ne samo sportskih ribolovaca, već i ovdašnjih alasa i običnog sveta koji nema pojma o pecanju. Počinju sećanja na ranija vremena kada se u ovom delu toku Dunava pecala i krupnija riba. Kada se ulove ovakvi i veći primerci pecaroši u šali kažu da ostaju rupe u Dunavu, pa se onda danima brodari ljute, jer brodovi kada prelaze preko tih rupa štruckaju!
Sećaju se, na primer, stariji žitelji Neština kako su braća Sabo, tada profesionalni ribari, sredinom prošlog veka u rukavcu velike reke u koji se uliva neštinski planinski potok uhvatili u mreže soma od preko 120 kilograma. Grdosiju su, priča se, morali na obalu da izvuku sa parom volova.
Priča dobija na dinamici kada se čuje kako su ribari došli do ovako velikog soma. Navodno, u to vreme gotovo da nije bilo kuće u Neštinu koja nije imala gusaka i pataka. Bilo ih je na hiljade i svake jutro su išle na vodu, a s večeri su se u koloni jata nepogrešivo vraćala svojim kućama gde su ih čekale porcije kukuruza. I jednom, domaćice su primetile da se iz večeri u veče vraća sve manje gusaka i pataka, a potom je otkriveno da nestaju na čudan način u neposrednoj blizini obale. Bio je to signal ribarima da postave mreže, a sve ostalo je – legenda.
Branko Štemberger, bačkopalanački ribar, ali i poznati ugostitelj i vlasnik još poznatije Kaloš čarde, pričao je kako se pre više od dve decenije bukvalno rvao sa dunavskom alom, veli, bila je to somina teška sigurno preko 100 kilograma. Borba je trajala preko dva sata, a u jednom trenu i sam ribar je postao lovina jer je ispao iz čamca i zapetljao se u mrežu. Da nije imao britvu i isekao mrežu, udavio bi se. Spasao je živu glavu, a somčina, umeste da postane trofej sa prepariranom glavom – a ostatak u najvećem kotliću na svetu koji je „parkiran“ baš pored Brankove čarde – pobegla je iz mreže i otplivala u (legendarne) priče.
Som koga je uhvatio Goran Mandić nije stokilaš, ali je drugi po težini trofej koga je u četiri decenije pecaroškog staža ulovio ovaj uporni ljubitelj pecanja iz Bačke Palanke.
„ Sada imam 48 godina, a pecanjem se bavim već četiri decenije, pa to znači da sam štap u ruke uzeo skoro već sa polaskom u školu. Doduše, som koga sam uhvatio pre neki dan nije moj najveći ulov, jer sam 2001. godine imao ulov od 43 kilograma. Posle toga bilo je komada od 26, 27, 18, 17 kilograma… Pecam soma i smuđa, ali i ponekad šarana. Najveći ulovi su mi i smuđ od 9,9 kilograma i šaran od 14 kilograma. Ove godine tri puta su mi veliki komadi soma kidali najlon, ali četvrti nije otišao. Upecao sam ga na delu Dunava koji se naziva Hagla, to je kod naše obale u blizini Šarengradske ade. Kapitalac je zagrizao u 23:40, a borba je trajala 25 minuta. Upecan je na mamac koji mi nazivamo vodeni cvet. To je ustvari tiski cvet koji se posle uginuća, a živi jedan dan, pokupi, sasuši, samelje, doda se neka mešavina, napravi pogača, pa potom pasta od koje se kasnije prave nokle koje somovi obožavaju. Da, nokla se stavi na trokraku udicu i zabaci dubinka, a posle je stvar sreće i veštine“, priča Mandić.
Bojan Kralj je svog najvećeg kapitalca u pecaroškoj karijeri upecao nizvodnije, odnosno u blizini mosta koji spaja Bačku Palanku i Ilok u Hrvatskoj.
„ Imam 47 godina, a sportskim ribolovom počeo sam da se bavim u svojoj petoj godini“, kaže Bojan. „ Pre ovog ulova od 35,4 kilograma najveći ulovljen som vagao je 28 kila i to sam ulovio dosta davno. Inače, bavim se isključivo lovom grabljivica, odnosno samo lovim soma i smuđa. Do sada sam ulovio najvećeg smuđa koji je bio težak šest kilograma. Ove godine nisam baš imao sreće, sve dok nisam kod mosta ulovio kapitalca. Ja sam sportski ribolovac, pa sam soma uhvatio na silikonsku varalicu „orku“. Pecao sam iz čamca kod naše strane velike reke, odnosno leve obale Dunava. Ribetina je zagrizla oko 22 sata, a borba je trajala petnaestak minuta. Trajala bi i duže da mi u pomoć nije pritekao drugar Miloš Sinadinović, pa smo ulov zajedničkim snagama ubacili u čamac. Nisam od onih pecaroša kojima velike ribe kidaju najlon, mašinicu, štap… Kod mene, a to je sportski, riba može samo da se otkači sa udice, jer i njoj treba dati šansu“, priseća se Kralj.
