GAJDOBRA: Najugledniji ljudi iz Gajdobre rekli su na slavi za Petrovdan, šta su imali, čelnicima lokalne samouprave Bačke Palanke.
Nije tu bilo teških reči, već konstatacija po kojima selo Gajdobra, deli sudbinu drugih 12 sela u ovoj opštini, čije su mesne zajednice ostale bez dinara, pa su i sami izbori za savete MZ izgubili smisao, osim da se provere stranački rejtinzi.
Gajdobra je, posle Bačke Palanke, industrijski najrazvijenije mesto u bačkopalanačkoj opštini, jer u tri velike fabrike radi preko 1.000 industrijskih radnika, a selo broji oko 2.800 stanovnika. Patrovdan je crkvena i seoska slava ovog mesta u kome većinski žive Hercegovci, odnosno njihovi potomci, ali i potomci ljudi koji su došli iz Bosne, pa Slovaci… Kada je u vremenu tranzicije sve propadalo, pa i još propada, u ovom selu bilo je ljudi koji su pokrenuli posao i sada za Gajdobru važi pravilo da posao nema samo onaj ko neće da radi.
Međutim, Gajdobra, a nekada su se hvalili da imaju sedam akademika, na desetak doktora nauka, vrhunske sportiste koji su nosili dres svih bivših Jugoslavija, ali i Srbije, traži od opštinske vlasti više nego što ona nudi. Opština Bačka Palanka sa skoro 60.000 stanovnika i po nekim statističkim parametrima, u koje ovde mnogi sumnjaju, spada u red razvijenijih u Srbiji.
U Gajdobri smatraju da ovo selo u državni, odnosno pokrajinski i opštinski budžet daje mnogostruko više nego što dobija, a već više od dve decenije ne može da završi sportsku halu
Ipak, godinama, pa i decenijama Palanka ne može da završi ono što je počela 90-tih prošlog veka. Nije selima žao što lokalne vlasti koje su se menjale, decenijama ne mogu da završe, na primer, gradsko pozorište u Bačkoj Palanci (početo 1992. godine), ili 30-tak stanova solidarnosti (početo 2005.godine), ili olimpijski bazen u priobalju Dunava u Bačkoj Palanci (počet pre šest godina), pored Sportske hale i zalivnog jezera Tikvara, pored Dunava, otvorenih sportskih terena na samom rubu grada…
Zakočena gradnja Svetosavskog doma
Privrednici u Gajdobri, na primer, istakli su kolika je nebriga vlasti, kada je reč o „malim, seoskim stvarima“. Posle izgradnje hrama posvećenog svetom Petru i Pavlu, apostolima koji su slava ovog sela, nekoliko donatora je izgradilo stan, savremenu kuću od 160 metara kvadratnih za pravoslavnog sveštenika koji će tu vršiti službu dok je u službi. Želja je bila, da se kao konak, odnosno kako je rečeno Svetosavski dom, uradi objekat koji će služiti celom selu. Udareni su temelji pre skoro dve decenije.
Stalo se, ne zato što nije bilo donatora, već zato što su temelji par metara prešli u zemljište „Vojvodinevoda“, a delom u parcelu Republike Srbije i Opštine Bačka Palanka. Do danas taj predmet nije rešen, a za jednu ovdašnju benzinsku stanicu, u sličnom slučaju, rešen je za 15 dana, kažu u Gajdobri.
To što su u Gajdobri, tamošnji ozbiljni ljudi rekli opštinskom rukovodstvu, a na petrovdanskom ručku, odnosi se na njihovo selo i druga sela u opštini, a ne na grad. Tačnije, u Gajdobri smatraju da ovo selo u državni, odnosno pokrajinski i opštinski budžet daje mnogostruko više nego što dobija. Ovde, na primer, pre više od dve decenije početa je pompezno gradnja sportske hale, koja nije završena, a lokalna samuprava je ta koja treba da aplicira za projekte i sredstva kod viših nivoa vlasti, jer selo, odnosno mesne zajednice više nisu bitne.
Obećavano, kažu privrednici iz Gajdobre koji su dali donacije, ali nije ostvareno. Nadležni kažu da u lokalnom budžetu ni pre ni sada nije bilo niti ima para, pa treba biti realan. Gajdobrani opet tvrde da lokalne vlasti kao da zaboravljaju da njihov posao nije samo da urade ono što su započele već i ono što su vlasti pre njih započele, a nisu završile po nekoliko decenija.
Druga sela u ovoj opštini, a sem Gajdobre i Čelareva, malo njih ima industrijske objekte, isključivo zavise od toga kada se neko iz lokalne vlasti seti da ima pomogne. A, može da im pomogne tako što će biti u nekoj od političkih stranaka. Bez stranke selo je istorija, a izbori za mesne zajednice svode se na stranačke, jer, na primer, u Bačkoj Palanci, prošle nedelje bili su izbori za gradske mesne zajednice, pa u jednoj koja broji 2.600 birača za člana Saveta MZ bude izabran čovek koji je dobio 56 glasova.
Ipak, centralno pitanje iz Gajdobre glasi: koliko selo sa hiljadu industrijskih radnika izdvaja za državu, a koliko mu država vraća?
