Svetski dan borbe protiv hepatitisa (28. jul)

0
320

„Nehep – Eliminišimo hepatitis!“ (“NOhep – Eliminate hepatitis”)

Od 2010. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je ustanovila 28. jul  kao dan
obeležavanja borbe protiv Hepatitis-a. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca
prof. Blumberga-a, koji je otkrio virus Hepatitis-a  B.

U svetu se godišnje registruje 1,4 miliona obolelih od hepatitisa A koji usled loše opšte
higijene kao i nedostatka bezbedne vode za piće i loših higijenskih navika pogađa mahom
najnerazvijenije zemlje Afrike  i Jugoistočne Azije. Virusom hepatitisa B i C inficirano je
oko 325 miliona ljudi, Godišnje od ovih infekcija umre oko  1.300.000 ljudi, što je jednako
smrtnosti od HIV/AIDSa, tuberkuloze i malarije. Hronični hepatitis B i C su glavni uzroci
nastanka ciroze i raka jetre i najčešći razlozi za transplantaciju jetre u Evropi.

Aktivnosti obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana hepatitisa su usmerene ka
pozitivnim promenama u prevenciji i lečenju ovih infekcija, da bi se doprinelo postizanju
glavnog cilja: eliminaciji virusnih hepatitisa u budućnosti.

Aktuelna epidemiološka situacija virusnih hepatitisa u  Vojvodini

Virusni hepatitisi čine značajan zdravstveni problem Vojvodine. U grupi akutnih virusnih
hepatitisa, hepatitis A (bolest rljavih ruku) je ranijih godina bio najčešće oboljenje.
Promenom higijenskih i socijalno – ekonomskih uslova menjao se i stepen endemičnosti
(prisustva) hepatitisa A na prostorima Pokrajine. Nakon epidemijskog talasa, koji je imao
vrh u 2007. godini, ovo oboljenje u AP Vojvodini ima opadajući trend, sa nižim
epidemijskim talasima i dužim interepidemijskim periodima.
Razlike u kliničkom ispoljavanju bolesti, u odnosu na uzrast, odražavaju se na
epidemiološke oblike javljanja hepatitisa A. Zahvaljujući poboljšanju higijenskih uslova,
osiguranju zdravstveno bezbedne vode za piće, merama sprečavanja kontaminacije hrane,
dolazi do pomeranja prokužavanja prema starijim uzrasnim grupama i porasta učešća
ikteričnih oblika bolesti (praćenih “žuticom”). U 2016. godini, u Vojvodini, prijavljene su 32
osobe obolele od hepatitisa A (sa jednom manjom registrovanom porodičnom epidemijom).
U poslednjih pet godina registrovan je samo jedan slučaj HA u Bačkoj Palanci.

Od 1988. godine broj novoobolelih od hepatitisa B sa manjim oscilacijama kontinuirano
opada. U 2016. godini prijavljeno je 19 slučajeva akutnog i 60 slučaja hroničnog hepatitisa
B (1 u BP), a kontrolom dobrovoljnih davalaca krvi i trudnica prema važećim zakonskim
propisima, ispitivanjem seksualnih partnera nosilaca HBsAg i osoba koje su preležale
hepatitis B, u 2016. godini otkriveno je i prijavljeno 75 novih slučajeva nosilaštva virusa
hepatitisa B.
U proteklih deset godina, obolevanje od akutnog hepatisa C se registruje kontinuirano,
sa prosečno oko 6 obolelih osoba godišnje. U 2016. godini registrovan je jedan slučaj
akutnog hepatitisa C i 83 slučaja hroničnog hepatitisa C (1 u BP), bez smrtnog ishoda. Kod
67 osoba je utvrđeno nosilaštvo antitela na hepatitis C (2 u BP).

Zbog čestog asimptomatskog početka bolesti, vreme zaražavanja virusima hepatitisa  je
teško odrediti, te ni epidemiološkim ispitivanjem nije lako utvrditi rizikofaktore. Danas je
među nosiocima antitela na hepatitis C, pacijentima sa akutnim i hroničnim
hepatitisom C, visoko učešće osoba koje koriste droge ubrizgavanjem. Najveći broj
novoobolelih od akutnog hepatitisa B registrovan je u uzrastu od 30-39. godine (37%
obolelih osoba), što ukazuje na značaj seksualnog puta u širenju infekcije.

Ukratko o hepatitisima!

Hepatitis  je virusno zapaljenje jetre. Izazivaju ga virusi hepatitisa (A,B,C,D,E,  i drugi).
Kod nekih osoba bolest dobija hroničan tok i vremenom može dovesti do ciroze ili tumora jetre. Kod određenog broja inficiranih može se javiti žutica, uz pojavu tamne mokraće i svetle stolice te malaksalost, slab apetit, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, simptomi slični gripu… Često, bolest dobija hroničan tok kada ne daje nikakve simptome.

Kako neko može dobiti hepatitis? 

Virusi hepatitisa B, C i D se mogu dobiti na sledeće načine:

  • Nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom.
  • Upotrebom zaraženog pribora koji se koristi pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova.
  • Tokom hemodijalize (retko)
  • Putem transplantacije organa sa inficiranog donora, transfuzijama krvi i krvnih produkata, sperme, organa i tkiva ( danas veoma retko jer se vrši obavezno testiranje  darova davaoca)
  • Akcidentalno – ubodom na iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba (često kod zdravstvenih radnika)
  • Ako se koriste nesterilni instrumenti pri operacijama, intervencijama, invazivnim procedurama, stomatološkim i drugim intervencijama kojima se narušava integritet kože (tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure)
  • Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte) sa osobom koja je inficirana
  • Sa zaražene majke na novorođenče. 

Hepatitis A  se prenosi kontaminiranom  hranom ili vodom kao i prljavim rukama. Infekcija virusom hepatitisa  otkriva se laboratorijskim ispitivanjem krvi. Osobe sa pozitivnim nalazom treba sa rezultatima analiza i uputom izabranog lekara da se obavezno jave infektologu. Lečenje hepatitisa  ima za cilj da ublaži i uspori tok bolesti i odloži pojavu hroničnog hepatitisa ili ciroze jetre.

Sprečavanje širenja zaraze

Za osobe inficirane virusom hepatitisa B , C i D savetuje se:

  • Kada je reč o Hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom (dostupno u Bačkoj Palanci u DPST savetovalištu) i sve novorođene dece
  • Seksualni partneri i osobe koje žive u domaćinstvu sa osobom inficiranom  virusom hepatitisa B, C ili D treba da se vakcinišu vakcinom protiv hepatitisa B, ukoliko se laboratorijskim testovima dokaže da su seronegativni.
  • Ako koristite droge, prijavite se na lečenje. Ne smete koristiti zajedničke igle, špriceve i ostali pribor za ubrizgavanje droge ili leka kao ni zajedničke cevčice za ušmrkavanje kokaina.
  • Treba da imate sopstveni i nedeljiv pribor za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pincete, makazice, mašinice). Posekotine pokriti hanzaplastom.
  • Ne smete biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.
  • Ako imate stabilnu dugogodišnju vezu nema potrebe da menjate svoje seksualne navike, a upotrebom kondoma rizik od zaražavanja partnera se još više smanjuje. Partneru treba predočiti činjenice o svom zdravstvenom stanju i porazgovarati o eventualnom testiranju partnera.
  • Redovno praćenje kod infektologa, zdrava ishrana (bez puno masti, češći lagani obroci), apstinencija od alkohola i droge.

Savetovališta za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, hepatitise i polno prenosive bolesti postoje u Domu zdravlja “ Dr Mladen Stojanović” – Epidemiološka
služba (tel 7550-328), kao i u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i svim Zavodima za
javno zdravlje kao i mnogim NVO u gradovima širom Vojvodine.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here