I ove godine će biti održan, tako reći, već tradicionalni Festival Ekološkog pozorišta za decu i mlade od 18. do 20. avgusta u Bačkoj Palanci na Čardi Florida.
Iako smo grad bez pozorišta, publiku za pozorište imamo, kao i borce koji čine da ne budemo uskraćeni tog dela kulture. Ovogodišnji FEP ove godine će trajati nešto kraće nego što je to ranije bio slučaj, imaće manji obim programa, a i biće održan na novoj lokaciji. Tom prilikom smo popričali sa Sonjom Petrović, direktoricom ovog festivala. Dotakli smo se tema razvoja, promena koje je festival pretrpeo kroz vreme, kao i razloga zbog čega ove godine dolazi do znatnih promena.
Sonja…
Sonja Petrović, rođena je 10. avgusta 1990. godine u Bačkoj Palanci. Akademiju umetnosti, smer multimedijalna režija, završila je 2015. godine u Novom Sadu u klasi profesora Aleksandra Davića. Kao reditelj svoj poziv istražuje u različitim medijima kao što su film, radio i pozorište. Snimila je nekoliko kratkih filmova, a najveći uspeh ostvarila je sa filmom “Kafa”,koji je prikazivan na preko 15 festivala širom sveta.
Zanat je kalila kao asistent reditelja na filmu ”Branio sam mladu Bosnu”, Srđana Koljevića. U pozorištu se posebno ineteresuje za sve oblike fizičkog teatra i bori za afirmaciju teatra novog cirkusa. Predstava „Everyman“ nepoznatog autora, koju je režirala izražava se cirkuskim veštinama i ističe je korišćenje novih elemenata u pozorištu kao što su ples i akrobacije na svili. Njena diplomska neverbalna cirkuska predstava “Život na visokoj nozi” kao autorski projekat osvaja nagradu “Zlatna mravka”, za najbolji performans u celini na 6. Mini art festu u Sofiji (Bugarska). Afinitet koji gaji ka izražavanju samo kroz zvuk ispoljava režirajući radio drame.
Autor je i reditelj nekoliko drama u produkciji Radio Beograda, a 2013. godine za radio dramu “Ti si taj andjeo”,d obija priznanje “Neda Depolo”, za kreativni doprinos radio izrazu. Od 2009. godine direktor je tradicionalne manifestacije Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade (www.fep.org.rs), koji se u Bačkoj Palanci održava od 1994. godine. Umetnički je direktor festivala “Filmski Front” u Novom Sadu, a radi i u osmišljavanju i realizaciji festivalskih reklamnih kampanja i performansa (Mad in Belgrade, Exit, festival, Kampus fest…).
Koliko dugo postoji FEP?
U našoj realnosti postoji 23 godine, u nekoj drugoj 10 godina, a u trećoj realnosti je bio jednom jedan ili možda i nije. Vreme je relativan pojam, a kad sam saznala za FEP imala sam tad 3 godine pa, možda i ne mogu da tvrdim šta je istina.
Koja mu je svrha?
Da ponudi drugi ugao gledanja na svet, novu perspektivu, novo iskustvo. Da oplemeni, nasmeje, rasplače, naljuti, razočara, podseti, nauči, ohrabri, osramoti, zastidi, zagrli….
U svakom slučaju da nas nauči ljudskosti i da nas podseti na detinjstvo. Da nas odveze na drugu planetu i vrati nazad, drugačije, bolje.
Da li se Festival kroz vreme razvijao i na koji način?
Ako se sećate moto 19. FEP-a bio je “Vreme za heroja”, a on je bio inspirisan delom iz Biblije koji kaže:
Sve ima svoje vreme. Ima vreme rađanja i vreme umiranja, vreme sađenja i vreme čupanja, vreme rušenja i vreme zidanja. Vreme plača i vreme smeha. Vreme ljubljenja i vreme mržnje; vreme rata i vreme mira…
Koja je čoveku korist od njegovih napora? Razmišljam o mučnoj zadaći što je Bog zadade sinovima ljudskim. Sve što on čini prikladno je u svoje vreme.
Tako je i FEP prolazio kroz ono što je bila njegova zadaća u datom trenutku vremena. Bio je i veći i manji i moderniji i tradicionalniji, i bolji i lošiji, smešniji i tužniji, i podržan i odbijen i tiši i glasniji, i zelen i plav i shvaćen i neshvaćen i moj i tvoj i naš i deo nečega i ceo svoj zauvek. Prošao je kroz razne forme. Mene ta njegova forma podseća na kretina. Imaš uvek istu masu, ali u drugim rukama ona dobija drugačije oblike, a ustvari je samo igračka. Međutim tu igračku neko vidi kao potencijal, a neko kao bezvrednu masu. Mi znamo da je ona vredna.
Prvi logo Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade osmislio je ŽELJКO DRLJAČA poznati slikar koji je živeo i stvarao u Bačkoj Palanci. Dugogodišnja dizajnerka Kornelija Knežević svake godine je Željkov logo na nov i bajkovit način upakivala u dizajn festivala. Sa idejom logoa pre tri godine u koštac se uspešno uhvatila i mlada dizajnerka Iva Dunđerović koja je uradila i jedan od najboljih vizuelni identiteta FEP-a „Da se setiš da poletiš“. Novo rešenje logoa koje se koristi sada uradila je talentovana mlada dizajnerka Katarina Kelić.
To je i bila ideja, da svrha ostane i opstane, da odgovori trenutku, a ostane dosledan detetu i porodici. I odgovarali smo, raznim trenucima.
Osvrt na predhodne festivale:
Takođe su održani i festivali pod nazivima: Vidi i ono čega nema, U potrazi za smislom, Bez love with love, Budimo ljudi, Toplotne tajne, Svetlosne formule, Tajanstveno putovanje, Čovečanstvo duguje detetu najbolje što može da mu pruži, Bio jednom jedan, Koreni, itd...
A počeli smo od 1. Festivala ekološkog pozorišta za decu „Prijatelji dece, sa decom u odbrani života i nade“.
Gde je sve festival bio održavan i koja je po vama najbolja lokacija?
Po predanju znam da je sve počelo u dvorištu Biblioteke “Veljko Petrović”. Ove godine nam je čak par puta došlo da ga tu i završimo. Mislim da se vrlo brzo preselio u bioskop gde je dosta dugo postojao sa izletima u Dvorište mladih, na trg, na Dunav… Najzapaženija lokacija kojoj smo se uvek svi vraćali pognute glave je zgrada nedovršenog pozorišta. Tamo kao da je uvek morao da se oda neki pomen.
Kada smo mi „mlađi“ preuzeli festival (a tome ima već 9 godina), mi smo vapili za kampovima, prirodom i ambijentalnim pozorištem. Tako je i bilo. Mislim da nema kutka u Bačkoj Palanci gde nije bio neki performans, predstava, radionica…. Bilo nas je svuda: U školama, KUD-ovima, sportskim halama, plažama, na livadama, trgovima u podrumima i na kraju u nedovršenim zgradama – U POZORIŠTU. Tako to obično i biva kada si beskućnik. Večiti podstanar kojem banka ne dozvoljava da digne kredit jer nije zaposlen za stalno, jer bože moj, produžavaju mu radni ugovor na svakih 6 meseci i tako evo već 23 godine. Razumete kako je? Sad dok ovo ljudi čitaju u pozadini mora da ide.
“I don’t know where I’m going
But, I sure know where I’ve been
Hanging on the promises
In songs of yesterday
An’ I’ve made up my mind,
I ain’t wasting no more time….
Here I go again on my own
Goin’ down the only road I’ve ever known!”
(Whitesnake)
A koja lokacije je najbolja… možda baš ova gde smo sada: Čarda Florida.
Da me je neko pitao da nacrtam lokaciju za FEP, ne znam da li bi bila ovoliko maštovita: Dunav, priroda, životinje, Sunce i hlad. Kad na sve to dođe i dečija graja stvarno će biti savršeno mesto.
Ko vas sve podržava u radu (ustanove)?
Najveća dilema našeg tima ove godine kada smo smišljali temu i moto Festivala bila je; da li da moto glasi Mojim velikim ZATVORENIM očima, ili Mojim velikim OTVORENIM očima?
Ipak smo zatvorili oči i nastavili da sanjamo jer nam se uopšte ne sviđa kako svet oko nas izgleda kada oči otvorimo. Ono što se na FEP- u događa stvarno je neka vrsta dečijeg sna koji odrasli sve manje slušaju, tumače i na kraju sve manje podržavaju.
I to bi i bio moj odgovor na ovo pitanje o podržavanju, a ti ljudi iz “sveta odraslih” neka stave prst na čelo, možda neko i porazmisli. Čuda se događaju. Valjda snovi danas nisu na ceni. Sreća ili nesreća je što nam mašte ne manjka, a to je izgleda vrlina koliko i prokletstvo.
Osećamo se često kao Don Kihot sa vetrenjačama, Robin Hud ili na kraju krajeva kao Hamlet, u večitoj dilemi; biti ili ne biti.
“Sanjati, samo spavati i ništa više
I tim snom reći da smo prekinuli
Naše duše bol i hiljade onih jada
Što ih priroda ljudska nasleđuje”
Viljem Šekspir „Hamlet“
Nas su uvek podržavali mali ljudi velikog srca. Oni su spašavali FEP I doveli ga do broja 23. Tako će biti i sada.
Šta je sa ovogodišnjim FEP-om? Šta možemo da očekujemo?
Ovogodišnji FEP zbog nedostatka finansija pretrpeće određene promene. One se ogledaju u skraćivanju njegovog trajanja i znatnom smanjenju obima programa. Festival će se održati od 18. do 20. avgusta u Bačkoj Palanci na Čardi Florida. Na Festivalu ćete imati prilike da pogledate pet predstava za decu iz Srbije i regiona po izboru naše selektorke Vladislave Vojnović. Osim predstava organizovali smo i 14 različitih radionica za decu i mlade. Program za mlade činiće dve muzičke večeri i dve predstave za mlade i odrasle. Za program namenjen svim uzrastima zaduženi su cirkusanti sa svojim performansima.
Besplatan prevoz na festival, i sjajan provod za celu porodicu
Ono što može da usreći naše sugrađane jeste da je FEP uz pomoć Grand Grupe organizovao besplatan prevoz koji će nekoliko puta u toku dana prevoziti putnike do i sa Floride.
Program Festivala ove godine koncipiran je tako da ispuni jedan porodični vikend u prirodi. Pozivamo svu decu i njihove roditelje da provedu dva dana u prirodi i isprate kvalitetan program koji je FEP pripremio. Dođite da stvorimo u javi sve ono što se nalazi u našim velikim zatvorenim očima!
Ja lično verujem da će ovo biti jedan od uspešnijih Festivala, baš zato što se otimao da se uopšte i desi. Ipak, nešto što traje 23 godine svojom tradicijom dokazuje i pokazuje potrebu i kvalitet. Bez lažne skromnosti; ovom gradu treba FEP i ja ne znam šta bi on bez njega! Vidimo se na Floridi.
