Među više desetina prehrambenih proizvoda u našoj zemlji, koje nose oznaku imena geoporekla, visoko kotiran je futoški sveži kupus i futoški kiseli kupus. Njegov značaj je veliki. Tokom cele godine može se koristiti kao sveži, kao ribani kupus u salati ili se termički može spremiti na različite načine. Zimi se najčešće koristi ukišeljeni kao ribanac, cela glavica ili se koristi samo list.
Karakteristike futoškog kupusa
Futoški kupus prispeva kasno, pa je pogodan kako za kišeljenje tako i za svežu potrošnju. Prema literarnim podacima, dužina vegetacije od nicanja do tehnološke zrelosti je 138 dana, a prosečan prinos je na nivou od 40 tona po hektaru. Prosečna težina glavice futoškog kupusa je nešto manja od 3 kg. Blago je spljoštena, svetlozelene boje je, a na preseku je bele do belo-žute boje sa tankim listovima. Baš ta karakteristika listova preporučuje ga za zavijanje sarme, a pri kišeljenju se najbrže ukiseli.
Futoški kupus ima malu kaloričnu vrednost, ali zato ima visok sadržaj vitamina (C,E,K,B), minerala i esencijalnih aminokiselina.
Za futoški kupus se kaže da je dobar saveznik u borbi protiv prehlade i anemije, čira na želudcu, a poboljšava probavu. Rasol od futoškog kupusa pomaže izlučivanju žuči i radu pankreasa.
Dobijanje oznake geografskog porekla
Sa željom da se poveća proizvodnja i prerada futoškog kupusa, u Futogu je 2007. godine formirano Udruženje proizvođača i prerađivača „Futoški kupus“ sa misijom zaštite futoškog kupusa prema Zakonu o oznakama geografskog porekla. Tako je naporima članova udruženja od Zavoda za intelektualnu svojinu 2008. godine registrovana oznaka geografskog porekla „Futoški sveži i kiseli kupus“ kao ime porekla za kupus dobijen od autohtone populacije futoškog kupusa.
U mnoštvu prehrambenih proizvoda, kod probiljivih potrošača, svakako da u prvi plan dospevaju oni za koje je moguće garantovati poreklo. Proizvodi koje karakterišu specifičnosti određenog geografskog podneblja, i koji su sertifikovani kao takvi, postižu bolju cenu na tržištu.
Proizvodnja futoškog kupusa
Zamenik predsednika udruženja „Futoški kupus“, Miroljub Janković kaže da se poslednjih desetak godina kupus u futoškom ataru gaji na površinama između 400 – 600 hektara. Od toga futoški kupus zauzima 100 – 120 hektara.
„Po površini, to je četvrtina, ali po prinosu to je 10%-15%. Ako ste dobar proizvođač futoškog kupusa, po hektaru možete da dobijete 40-50 tona, dok hibrida možete da dobijete 70-80 tona. Dakle, godišnje ukupno proizvedemo 4.000 – 5.000 tona futoškog kupusa. Nakon zaštite geoporekla pristupili smo sertifikaciji i obeležavanju. Prve količine smo sertifikovali 2013. godine. Na kraju smo dobili zaštitne hologramske markice na svako pojedinačno pakovanje za kiseli kupus. Sve količine proizvedenog futoškog kiselog kupusa na sebi nose zaštitnu markicu. Za sveži kupus je to nezgodno, pošto je reč o dosta jeftinoj namirnici“, objašnjava Janković.
Dodaje da se oko 1.000 tona futoškog kupusa preradi u porodičnom gazdinstvu Ćulum. Uz to, u malim porodičnim kapacitetima, godišnje se preradi između 100 – 200 tona. Od ukišeljenog kupusa na domaćem tržištu završi 70%, dok preostalih 30% završi u izvozu. Ostalih 4.000 tona svežeg kupusa plasira se na domaćem tržištu.
Porodično gazdinstvo Ćulum – najveći izvoznik
Porodično gazdinstvo Ćulum proizvodi kupus od 1979. godine. Te godine su proizveli tonu, da bi do danas proizvodnju povećali 1.000 puta. Kako kaže Radivoj Ćulum, gastarbajteri su nosili kiseli kupus u zapadnu Evropu i tako širili dobar glas o futoškom kupusu. Prve, doduše male količine kiselog kupusa, izvezene su 1987-88 godine na tržište Nemačke. Kupci su uglavnom ljudi sa naših prostora koji žele da „zaviju“ sarmu ili da naprave neka druga jela od kupusa. Ćulum kaže da svaki kupac ima svoje zahteve:
„Vrlo je teško osvojiti tržište. Kupci su specifični po pitanju pakovanja, vremenskih rokova, kartonskih kutija, dužine trajanja proizvoda. Kod izvoza moramo da ispunimo ISO i HACCP standard. Na tržištu zapadne Evrope, u zavisnosti od zemlje, maloprodajna cena varira od 1,5 – 5 evra po kilogramu glavice. I više se preferira glavica u odnosu na ribanac – zbog sarme. Uz našu dijasporu, velike količine kiselog kupusa kupuju Rumuni, a zatim Bugari i Mađari. Kada je o izvozu kiselog kupusa očekujem da ću ove godine izvesti 30% -40% proizvodnje“.
Prema pisanim dokumentima u Futogu se kupus proizvodi nekoliko vekova. Pretpostavlja se da je kupus u Futogu gajen od 1760. godine, kada je Marija Terezija na ovo područje naselila Nemce, koji su gajili krompir kao mlad a kupus kao drugi usev i snabdevali Beč ovim povrćem. Ima i istoričara koji tvrde da se kupus na ovom području gaji znatno duže.
Klimatske promene utiču na proizvodnju
Ćulum kaže da su kritične tačke u proizvodnji temperaturni ekstremi, koji zahtevaju povećana ulaganja u sisteme za navodnjavanje. Svake godine zahtevnija je zaštita, pošto je komplikovanije zaštiti kupus od bolesti, pre svega od viroza i bakterioza, a probleme proizvođačima zadaje i bela leptirasta vaš. Zato treba insistirati na kvalitetnijem i pravovremenom savetodavnom radu.
Kako povećati izvoz?
Prema mišljenju Radivoja Ćuluma, država još nije „prepoznala“ izvoznike. On kaže da bi proizvodnja autohtonog futoškog kupusa morala biti dodatno subvencionisana kao i da država pomogne povećanje kapaciteta za preradu. Samo porodično gazdinstvo Ćulum uz postojećih 1.000 tona ima potrebu za još jednim prerađivačkim objektom istog kapaciteta. Sirovinska baza je značajna, pošto za ovo gazdinstvo kupus proizvodi 25-30 kooperanata.
„Stalno sugerišemo da se ugledamo na zapad. Tamo proizvod sa oznakom geoporekla ima povraćaj investicije od 80% – 100%. Dakle, oni štite svoje privrednike, koji proizvode proizvode sa dodatom vrednošću. Mi ovde imamo benefite kao i proizvođači u konvencionalnoj proizvodnji, dakle, od 40 – 50%“, tvrdi Ćulum.
Prema rečima sagovornika ino kupci trenutno zahtevaju 2.000 tona kiselog kupusa na godišnjem nivou.
Država da zaštiti proizvođače
Stručnjaci su saglasni da proizvođači futoškog kupusa moraju imati aktivniju pomoć države kada je reč o prevarama u vezi deklarisanja. Dakle, moraju se oštrije sankcionisati trgovci koji hibridni kupus prodaju kao futoški. Futoškim proizvođačim savetuju da bi iz Udruženja, koje odlično radi, trebalo da iznikne zadruga koja bi mogla da odgovori na rastuće potrebe za traženim količinama kiselog kupusa na tržištu EU. U slučaju formiranja zadruge, ona bi bila i garant da će sav kiseli kupus biti proizveden po istoj tehnologiji.
Aktivizam članova Udruženja
Članovi udruženja „Futoški kupus“ na daleko su poznati po svom aktivizmu i humanitarnom radu. Već godinama organizuju poznatu „Futošku kupusijadu“. Kroz FORU (Futošku omladinsku radnu akciju) kod mladih afirmišu rad, edukaciju, druženje, a mladi kao nagradu dobijaju jednodnevnu ulaznicu za EXIT festival. Na kraju sezone posađeni kupus se donira u humanitarne svrhe. „Futoški kupus“ je član pokreta „Slow food Serbia“ kao i Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije „ORIGINAL SRBIJA“.
