Godina pred polazak u školu smatra se periodom intenzivnog razvoja i to emeocionalnog, socijalnog, intelektualnog i motoričkog.
Dolazi i taj veliki dan, pripreme su uveliko u toku. Nije mala stvar krenuti u prvi razred. Međutim, iako velika stvar za dete, još veća je za vas kao roditelje. Pred vama je veliki izazov, da usmerite i održite dete na pravom putu, pomognete mu da se pravilno razvija i isto tako razmišlja. Pored učiteljice u školi, vaša uloga kod kuće je podjednako važna, i morate održavati ravnotežu. Evo nekih smernica koje vam mogu pomoći da se postavite kako treba ( Čak iako je dete malo starije, a niste od starta krenuli kako treba, možda i sada nije kasno).
U predškolskom periodu deca savladavaju nove veštine, neka se po prvi put odvajaju od roditelja na sedam dana u sklopu nastave u prirodi, a u okviru pripremnog programa za polazak u školu suočavaju se sa zadacima za vežbanje grafomotorike i pažnje. Većina dece do polaska u školu savlada veštinu čitanja i pisanja.
Međutim, ako dete zna da čita, piše ili računa ne znači da je spremno za polazak u školu. Najvažnije je da dete poseduje nivo potrebne zrelosti za školsko učenje, tj. da j fizički, intelektualno, govorno, socijalno i emotino razvijeno. Pored toga potrebna je i motivacija deteta tj.unutrašnja potreba deteta za sticanjem školskih znanja.
Zrelost se definiše kao nivo psihičkog i fizičkog razvoja koji će detetu omogućiti da obavi zahteve koji će mu biti postavljeni u školi.
Zapaža se su da budući prvaci u današnje vreme manje samostalni, ponekad nespretni, a veoma često emocionalno nezreli. To znači da su deca nesigurna, nesamostalna, emocionalno nestabilna, povučena i pasivna.
Kako se postiže emocionalna zrelost deteta?
Važno je da dete stekne svoju samostalnost u porodici što znači da treba da zna da se samostalno obuče, složi svoje stvari, „zategne”krevet, obavi higijenske navike, spava u zasebnoj sobi ili krevetu.
Roditelji bi trebalo da mu daju jednostavne naloge tipa odlaska u obližnje prodavnice i kupovine dva-tri artikla, (hleb, mleko, novine). Sa šest-sedam godina već bi trebalo samostalno da se tušira, vezuje pertle, češlja. Ukoliko je nesamostalno to je već zajednički problem roditelja i deteta koji bi trebalo na vreme rešavati.
Na sticanje emotivne zrelosti pozitivno utiče raniji polazak u vrtić (između treće i četvrte godine) jer se tada odvajaju od primarne porodice, stiču samostalnost i predznanje iz različitih oblasti, formiraju kulturne i higijenske navike. Pokazalo se da deca koja su pohađala vrtić postižu bolje rezultate u školi jer bolje pamte, misle i lakše se adaptiraju i prihvataju promene, slobodnije komuniciraju, imaju realističniji odnos prema autoritetu.
Intelektualna zrelost deteta se odnosi na određeni nivo intelektualnih funkcija kao što je opažanje, govor, pamćenje, sposobnost deteta da mašta, uviđanje odnosa između uzroka i posledice, prebrojavanje konkretnih predmeta, shvatanje evidentinih zakonitosti između određenih pojava.
Pre polaska u prvi razred mališan ne treba da zna da čita i piše. Čitanju i pisanju će ga najpravilnije naučiti učiteljica, jer se može desiti da je te stečene veštine dete savladalo nepravilno, pa je potreban dodatni napor da se stečene navike isprave. Ali grafomotoričke i jezičke sposobnosti deteta je potrebno vežbati na drugi način, kao i sposobnost logičkog rezonovanja. Npr. kroz igru, sa mališanom razvrstavajte, oduzimajte kamenčiće, u prodavnici brojite kivi, banane i merite, kako bi dete steklo pojam o težini i merenju.
Uočavajte promene u prirodi, komentarišite, zapažajte boje. Navedite dete da samostalno pravi komparacije šta je veće ili manje, da se orjentiše u prostoru (gore, dole, levo desno, šta je dubina, površina itd.) i vremenu (godišnje doba, nedelja, dan, učite ga na pokvarenom časovniku da očita vreme, povezujte sa delom dana kada se nešto radi – ruča, odmara, ide u šetnju…).
Umesto da ga učite pisanju bolje je da dete vežba grafomotoriku kroz bojenje bojanki drvenim bojicama, ili da slaže slagalice većeg broja delova primernih uzrastu. Igranje klikera, rezanje olovke ali i brisanje posuđa i prašine, savijanje salveta itd.takođe podstiču razvoj sitnih mišića prstiju i šake. Mogu se praviti kućne slovarice pa se igrajte rečima ili „na slovo na slovo”.
Socijalna spremnost za polazak u školu odnosi se na mogućnost sticanja specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza. To znači da je dete spremno da stupa u kontakt sa nepoznatim, ali uz oprez a ne strah, da pordubljuje već postojeća drugarstva u dvorištu ili kod kuće, da je spremno i da uzima i da daje igračke drugoj deci, deli užinu, da do kraja odgleda dečji film u bioskopu ili pozorišnu predstavu primerenu uzrastu. Socijalna zrelost podrazumeva i postojanje usvojenih kulturnih navika tipa korišćenje reči „hvala”, „molim” kao i poštovanje tuđeg vremena.
Skupljanje, pravljenje i sređivanje zbirki sličica (fudbalera, junaka iz crtanih filmova, životinja) pomaže u uspostavljanju bolje komunikacije i saradnje sa drugom decom.
Bavite se detetom, imajte vremena za njega, pokazujte mu da ga volite, družite se sa detetom i omogućite mu da se druži sa drugom decom. Igrajte se što više sa njim, jer se kroz igru i druženje najviše uči. Podstičite njegovu radoznalost, čitajte mu knjige, pričajte priče, podstičite ga da vam svojim rečima prepriča film, priču ili predstavu. Neka iskaže ono što misli i oseća.
Prošetajte do škole, razgledajte dvoriše, igralište, učionice. Neka mu školsko okruženje postane blisko. Omogućite mu da se igra u školskom dvorištu dok traje školski raspust, neka vozi bicikl ili rolere. Omogućite mu da savlada što više veština, jer je za dobar start u školi važna i motorička spretnost. Igrajte se sa njim loptom, crtajte raznobojnim kredama. Vodite ga na bazen, naučite ga da pliva. Biće samopouzdaniji i sigurniji.
Odlazak na letovanje, boravak na selu ili planini nudi nove sadržaje i proširuje vidike vašem detetu. Omogućite mu da trči, viče, skače koliko mu je volja.
Stvorite uslove da može da iznosi svoje pretpostavke i zapažanja, da može da pogreši i da mu se vi zbog toga nećete podsmevati.
Svako dete u predškolskom uzrastu ima toliko toga da vam kaže, a da li će vam reći – zavisi od toga kakav ste slušalac.
