I prespora vožnja ugrožava saobraćaj

"Besni" automobili sa bahatim vlasnicima, koji "legnu na gas" prva su asocijacija na opasnu vožnju, ali manje je poznato da živote ugrožavaju i oni koji su prespori na putu.

0
802

Jedina bezbedna vožnja u saobraćajnom toku je kada svi voze istom brzinom„, napominje za „Blic“ profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

Prema Članu 42 Zakona o bezbednosti saobraćaja „vozač je dužan da brzinu kretanja prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima“. U daljem tekstu istog člana dalje piše da ako vozač vozi sporo u meri da ometa normalan saobraćaj, dužan je na prvom odgovorajućem mestu da omogući da ga drugo vozilo pretekne, obiđe ili prođe. Novčana kazna za nepoštovanje ovog propisa je 5.000 dinara.

Na autoput ne može da izađe moped ili bicikl. Trebalo bi da bude homogen tok vozila, da saobraćaj teče kao reka. Kada se pojavi jedno vozilo koje svi pretiču, da jedan ide brže a drugi sporije, tu imate nezgode, nalete i nagla kočenja. Tako je u gradu, i na autoputevima i putevima za motorna vozila gde bi bila veća razlika u brzinama, između 40 i 100 kilometara na sat. Svaka različita brzina utiče na bezbednost saobraćaja„, objašnjava profesor Vujanić, dodajući da nagla kočenja definiše Član 32 koji kaže u prvom stavu da vozač ne sme da menja način vožnje osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.

Regulacija spore vožnje vrši se i znakom izričite naredbe „najmanje dozvoljena brzina“. Ovaj kružni znak plave boje označava put na kome se vozila u normalnim uslovima moraju kretati najmanjom brziom koja je istaknuta na njemu. Ukoliko vidite znak „najmanje dozvoljena brzina“ ne smete se kretati brzinom manjom od brojke upisane na znaku. Znak je obavezujući i mora se poštovati.

Ipak, postoje izuzeci za sporo kretanje vozila putevima na kojima se razvijaju velike brzine, za vozila velikih gabarita sa posebnim dozvolama, ističe Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja. Sve druge slučajeve smatra problematičnim.

Njegovo zapažanje na domaćim saobraćajnicama u vezi sa sporom vožnjom ipak je pozitivno.

Na našim putevima nema mnogo vozila sa malim brzinama. Vidimo da teška teretna vozila voze po 90 kilometara na sat, autobusi 100, do 120 i putnički automobili. Razlika između njih je do 30 kilometara na sat, a drugačije bi bilo da se razvijaju brzine od 40 i 100. Prilično je homogeno. Moguća su neka zapažanja da ima starih kamiona, ali to je vrlo retko. Oni će vrlo brzo izaći iz upotrebe jer njihova konstrukcija neće moći da izdrži„, zaključuje Božović.

Iako se spora vožnja kažnjava, statistiku o broju prekršaja po ovom osnovu nije lako izdvojiti, zaključuju sagovornici beogradskog lista, s obzirom na to da se posebno ne evidentira.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here