Sve što niste znali o Generaciji 5, a niste imali koga da pitate

Intervju sa Dragoljubom Ilićem - Ilketom, klavijaturistom i jednim od osnivača grupe Generacija 5

0
378

BAČKA PALANKA: Najsvetlija tačka minulog 13. Bluz & džez & rok festivala u našem gradu, desila se 26. avgusta, kada je nastupila kultna grupa Generacija 5.

Generacija 5 na nastupu u Bačkoj Palanci na „Blues & jazz & rock“ festivalu

Jedan od osnivača grupe je i klavijaturista, Dragoljub Ilić – Ilke, koga smo zamolili za razgovor pred nastup.

Kako je grupa nastala i dobila naziv Generacija 5?

– Svi smo svirali u raznoraznim postavama, momci sa Vračara, a skupili smo se oko Dadova, amaterskog pozorišta, koje je imalo lepu scenu, i kada su termini bili slobodni, mi
smo tu vežbali. Te 1977. godine smo napravili neki spoj, ja i Boban Đorđević smo svirali u grupi „Korak“, Miloš Cajger je svirao u grupi „Kubitus“ gde je i Krle gitarista povremeno svirao. Zoran Radovanović – Cajger je ubrzo otišao u jednu drugu grupu, a nama se posle izvesnog razmišljanja priključio basista „Rok mašine“, Dušan Petrović. Dali smo se u potragu za pevačem, gde nam je pomogao moj brat, Sanja Ilić, koji je jednog dana došao i rekao da ima pevača za nas. Bio je to student medicine, Jova Rašić iz Zaječara, koji je imao glas sličan Zlatku Pejakoviću iz „Korni grupe“. Kada smo se oformili, počeli smo lomiti glave, kako da se nazovemo, bilo je raznih predloga, a moj burazer Sanja nam je predložio da se zovemo Generacija 5. Kada smo ga pitali, zašto baš tako, objasnio nam je da kompjuteri koji su se tada počeli pojavljivati u masovnoj proizvodnji, jednog dana će doseći i petu genaraciju, a to je spoj čoveka i mašine, kompjuter – čovek. Humani pristup i nepogrešivost jednog kompjutera. Mi treba da težimo tome, rekao je Sanja, da savršeno sviramo, jer smo dobri muzičari, ali da imamo i tu humanu notu.

Prvi singl „Novi život“ pojavio se 1978. godine

– Mi smo večito kuburili sa tekstovima. Neke sam napisao ja, no tada se pojavio upravnik teatra „Levo“, izvesni Vukotić, koji je na molbu Dude (basiste) napisao tekst. Snimili smo singl, opet uz pomoć mog brata, koji nam je omogućio da uđemo u Studio 5, čuven u to doba. Iako pesme nisu bile komercijalne, oni su ih ipak snimili, jer singlovi nisu mnogo koštali. Da bismo se „kvalifikovali“ za snimanje albuma, moralo se snimiti nekoliko singlova, mi smo ih snimili tri. Pesme za singl „Umoran od svega / Ti samo budi dovoljno daleko“ dao nam je Kornelije Bata Kovač. On je naslućivao da smo mi perspektivan bend i izrazio želju da sarađuje sa nama, što nam je svakako godilo. Te pesme smo odsvirali u filmu „Došlo doba da se ljubav proba“ i to u sceni na maturantskoj večeri. Tada nam je već došao za pevača Goran Milošević. Kada se film pojavio u bioskopima, nas nigde. Režiser je objasnio, da pesme jednostavno nisu odgovarale jednoj veseloj atmosferi na maturantskoj večeri.

Dragoljub Ilić Ilke i novinar Šandor Večera

Prvi album ste snimili 1980. godine.

– Tako je. Mi smo album snimili, ali falila nam je još jedna pesma. Odlučili smo da nam tekst napiše Bora Čorba, koji je tada bio na odsluženju vojnog roka u Bijeljini i Brčkom. Odu bubnjar Boban i basista Duda, „izvuku“ Boru iz kasarne, a on u jednoj kafani na salveti napiše tekst „Dolazim za 5 minuta“. Kada su se vratili u Beograd, Boban i Duda su mi dali tekst, ja sam u vremenskom škripcu napisao muziku, Josip Boček iz „Korni grupe“ je smislio uvodni rif, i pesma je postala veliki hit u Jugoslaviji. Bora Đorđević je napisao za nas i tekstove za pesme „Pseto“, „Spakuj se i požuri“.

Drugi album ste izdali 1982.godine i prestali ste sa radom.

– Da, drugi album nam je bio nešto tvrđi jer smo se hteli dokazati kao pravi rokeri. Album je snimio čuveni švajcarski snimatelj Mektagard, koji je snimao i albume Olivera Mandića. On nam je snimio album prosto zbog toga, što Oliver nije bio spreman, pa nam je Švajcarca ustupio, i mi smo materijal snimili za deset dana. Čuveni makedonski menadžer Džarovski nam je ponudio da radimo turneju sa Zdravkom Čolićem pola-pola, da predstavimo naš materijal, a u drugom delu da pratimo njega. Prihvatili smo, i praktično smo svirali, što se kaže, od Triglava do Vardara, preko 60 koncerata. Posle turneje smo dobili pozive za odsluženje vojnog roka, a to smo uradili dosta nezgodno i raširili na dve godine. Kada smo se posle ponovo skupili, nije više postojala energija, da se nastavi. Napravili smo pauzu od deset godina i ponovo se skupili 1993. godine na koncertu „Dajmo šansu miru“ u Nišu. Na to nas je naterao Dragi Jelić iz „YU grupe“, koji nam je našao i pevača Đorđa Davida Nikolića, glumca.

Vaš „kam-bek“ se desio sa kompilacijskim albumom „Najjači ostaju“

– Na tom albumu smo pored naših hitova iz predhotnog perioda predstavili i nove pesme,
„Povedi me u noć“ i „Najjači ostaju“, kao i anplagd (akustičarsku) verziju „Ti samo budi dovoljno daleko“. Album je izdat na CD-u koji je jako dobro prošao i to je bio naš veliki povratak na rok scenu. Sledeći album „Svet je tvoj“ je sniman i u Beogradu i u SAD u Los Anđelosu. Naš bubnjar iz originalne postave, BobanĐorđević je živeo u tom gradu i bavio se stomatologijom. Kada je čuo da smo se ponovo skupili, pozvao nas je u Ameriku i obezbedio miksanje novog albuma. Mesec dana smo bili tamo, svirali u čuvenom klubu „Roksi“ pred hiljadama posetilaca, mahom naših iseljenika. Boban povremeno doleti iz Amerike, odsvira poneki koncert sa nama, poslednji za sada, je bio na Zaječarskoj gitarijadi.

Đorđe David je 2000.godine napustio grupu

– Ruku na srce, mi sa pevačima nismo imali sreće. Prvi pevač, Jova Rašić se okrenuo studijama, nije bio spreman da se bavi rokom kao profesijom. Goran Milošević je u jednom trenutku dosegao visine velike zvezde, status tinejdžerskog idola. To ga je mnogo opteretilo i posle vojske se povukao i danas ga nigde nema. ĐorđeDavid nije bio timski igrač. Iskoristio je popularnost Generacije 5, da sebe promoviše kao zvezdu, davao je intervjue u ime grupe, dok mu Krle i ja nismo rekli, da strategiju grupe određujemo mi. Dragan Panjak nam se svideo u nastupu na „3 K duru“, ali se ispostavilo da ne može da dosegne nivo grupe, Generacija 5 je ipak zaslužila boljeg pevača. Dejan Najdanović iz grupe „Smak“ je jedan pravi rok pevač, ali je nažalost pevao i kod njih i kod nas, bio je i tu i tamo. Ali je i nas zahvatila jedna kolektivna letargija, pa smo to morali da presečemo. Zato danas radimo sa Milošem Bajatom iz Novog Sada, koji je posvećen grupi, i imamo taj zamajac koji nas drži i dan danas.

Imate i novog bubnjara Josipa Hartla

– Kada snimamo album, originalna postava je tu, bubnjeve svira Boban Đorđević, koji za tu priliku dođe iz Los Anđelosa. U pesmi „Najjači ostaju“ bubnjeve je svirao Joško Hartl iz grupe „Kerber“, a na koncertima svira njegov sin, jer Boban objektivno ne može da dođe na svirke. Odabrali smo njega jer je sin našeg dugogodišnjeg prijatelja. Dečko ima dobru tehniku, koju je nasledio i naučio od oca.

Na kraju, nekoliko reči o budućim planovima

– U ovoj situaciji u zemlji, teško je rokerima da opstanu. Narod nema para da plati ulaznice za koncerte i sve se svelo na neke letnje tezge. Mi već imamo materijal za dva singla, koji će izaći negde na jesen.



IZVORNedeljne novine (Autor: Šandor Večera)
PODELI
Prethodni tekstHobotnice pomažu prevremeno rođenim bebama
Sledeći tekstKojim povodom je delegacija Opštine Bačka Palanka bila u Rusiji?

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here