BAČKA PALANKA: Suša koja je tokom ovog leta ostavila gotovo pravu pustoš na mnogim njivama nije mimoišla ni atare u bačkopalanačkoj opštini. Na parcelama nekih poljoprivrednih proizvođača suša je toliko smanjila rod, da će oni jednostavno odustati od ubiranja plodova.
O stanju useva i mogućnostima prevazilaženja postojeće veoma teške situacije u oblasti agrara, Miroslav Ivić, član opštinskog veća zadužen za poljoprivredu kaže:
– Sama činjenica da je ubiranje letine počelo pre dve nedelje, dovoljno govori da je vegetacija završena bukvalno 30 do 40 dana ranije nego što je to uobičajeno. Uvek kada se ovako nešto desi, to ne sluti na dobro. Prvi otkosi soje koji su pali proteklih dana potvrđuju da je stanje katastrofično. Ovu godinu u oblasti agrara, porede sa 2012. godinom, a smatram da je ovogodišnja situacija mnogo gora.
Soja koja se upravo kosi je šarolika u pogledu prinosa.
– Za ilustarciju navešću primer da se po katastarskom jutru, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta kreću od 600 do 900 kilograma. U protekloj 2016. godini, koja je jedna od boljih godina u poslednjih nekoliko decenija, rod soje je iznosio i do 2,5 tona po jedinici površine. Ove godine će verovatno biti oko 700 kilograma, u proseku po istoj jedinici mere što je četiri puta manje od prošlogodišnjeg.
Ovogodišnja pšenica nije imala posebno dobar rod ali u poređenju sa sojom, kukruzom, šećernom repom, suncokretom možemo reći da je bila solidna…
– Pšenica je nažalost već dugo obescenjena i obezvređena. Upravo iz razloga koga sam naveo, kada bi se napravila prava kalkulacija šta je uloženo, a koliki je prihod ostvaren, mislim da oni koji su je sejali ne bi imali gotovo nikakvu zaradu. Po mnogim pokazateljima kojima raspolažemo, zarade na ovoj kulturi ove godine bilo nije. U poslednjih gotovo 15 godina cena pšenice se nije menjala. Uglavnom je na početku žetve do 15 dinara, a kasnije tokom godine ona dostigne 17 dinara, a za to vreme svi ostali imputi značajno poskupe. Kada ovo kažem onda mislimna veštačko đubrivo, herbicide, gorivo tako da je i ova proizvodnja dobrim delom obezvređena – jasan je Ivić.
– Kada je u pitanju kukuruz mislim da je ova kultura najviše stradala u ovogodišnjoj suši. Po mojoj prognozi, od 50 do 60 odsto biće umanjen rod. Na određenim lokalitetima kao što su Gajdobra i Nova Gajdobra gde je kvalitet zemljišta veoma dobar, oni su imali nesreću da su dobili manje kiše nego ostali lokaliteti, što je još više smanjilo njegov rod – jasan je naš sagovornik.
Svakako da će slab rod kukuruza uticati i na povećanje cena stoke. Ovo tim pre kada se zna da je kukuruz jedna od glavnih komponenti u proizvodnji stočne hrane?
– Nažalost iz različitih razloga, stočni fond u našoj zemlji se značajno smanjio. Plašim se da će se ovo stanje još više pogoršati, povećanjem cene hrane za stoku koja će neminovno uslediti. To će automatski povećati i cenu žive stoke, odnosno cenu mesa.
Aktuelna suša, ponovo je pokrenula priču o navodnjavanju. Neupućeni govore kako bismo sušu prevazišli da je bilo moguće navodanjavati prolećne useve. Međutim moram odmah da kažem da su to poluistine, a evo i zašto. Navodnjavati kukuruz ili soju nije ekonomski opravdano, posebno kukuruz baš iz razloga njegove cene i rasprostranjenosti. Kod soje bi se moglo i diskutovati, mada ne verujem da bi i tu u uslovima navodnjavanja bilo neke zarade. Kada bi se neka parcela bez obzira na kvalitet i sastav zemljišta navodnjavala više godina, desetak–petnaest godina, a da se na nju ne unosi stojsko đubrivo, ona bi se brzo devastirala, zemljište bi bilo isprano i došli bi do peska ili tla koje nije plodno. Mi moramo imati mnogo više stoke, da bi imali više đubriva koje bi završavalo na našim oranicama, pa tek onda da te oranice navodnjavamo. Nažalost, idemo nekim obrnutim putem, razmišljamo o zalivnom sistemu i navodanjavanju, a malo vodimo računa o efektima tog navodnjavanja. Možda bi se na ovaj način spasili godinu–dve dana, ali bi u trećoj godini imali mnogo više štete nego koristi. Uz pomoć subvencija moramo uvećati stočni fond. Pre svega toga moramo omogućiti našim stočarima da im taj posao bude isplativ, da ga sa zadovoljstvom rade, a samim tim od toga će i država imati korist – napominje Ivić.
Kada su u pitanju ostale kulture, suncokret i šećerna repa, kakva su predviđanja odnosno
procene?
– U našoj opštini suncokret nije mnogo zastupljen. Na svu sreću on nije pretrpeo veliku štetu od suše. Da je ova kultura dobila samo malo više kiše, prinos bi sigurno bio dobar. Vrlo je izvesno da će kod ove kulture podbačaj iznositi oko 30 odsto. Kada je šećerna repa u pitanju, ona je ove godine manje zasejana nego inače u opštinskom ataru. Zbog visokih
temperatura sigurno je da kod nje neće biti smanjena digestija – odnosono sadržaj šećera,
međutim izvesno je da će i njen rod biti manji – naglašava Ivić.
Situacija je dakle veoma teška, kako i šta učiniti da se posledice suše na neki način ublaže
i da ih svi zajedno što manje osetimo?
– U situaciji u kojoj se u ovom trenutku nalazi većina poljoprivrednih kultura, kada su žetva i berba počele ili su na samom početku, teško je sada na bilo koji način prevazići ono što nas je zadesilo. Mislim, da bi neki spas, ubuduće od posledica eventualne suše bio u povećanoj setvi, odnosno gajenju uljane repice. Međutim površine pod uljanom repicom bi već gotovo sada trebale biti spremne za setvu. Ova kultura zahteva veliku usitnjenost zemljišta, čak veću usitnjenost i pripremu nego što to je potrebno šećernoj repi. Čak i prilikom samog oranja, poželjno je da mesec dana odleži zemlja, pa tek da se onda pristupi setvi. U ovom trenutku nema nažalost dovoljno vlage, odnsono padavina, a ako ih ne bude i u narednih desetak dana nećemo moći da iskoristimo optimalne setvene rokove za ovu kulturu. Bilo bi dobro da se bar 30 odsto površina, pod uljanom repicom poveća. Isplativost u gajenju ove kulture jednaka je, a možda i veća u odnosu na soju – konstatuje Ivić.
Ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja donela je mnogo glavobolje svima onima koji su u nju uključeni, i ne samo njima. Može li resorno ministarstvo učiniti nešto kako bi se situacija koja je veoma teška prevazišla ili da se bar njene posledice ublaže?
– Tokom čitave godine, posebno u kriznim momentima provalače se priče, poput ove, bilo bi dobro da dobijemo jeftinije gorivo, da ga država subvencioniše na način kako je to urađeno u Republici Hrvatskoj. Ja smatram isto tako da gorivo mora biti jeftinije, jer ako znamo da nas dizel košta 50 dinara, a da su sve ostalo do 150 dinara akcize države. Država, ako želi da pomogne poljoprivredi i poljoprivrednicima u ovoj grani, mora da se odrekne svog dela akciza. Ovo bi trebalo da bude ne samo u godini kao ova koja je sušna, već da to bude praksa. Sledeći set mera je navodnjavanje i odvodnjavanje. To su jako skupe stavke, pa bi poljoprivrednici trebali da budu oslobođeni ovog plaćanja. Jednostavno, da se osiromašeni poljoprivredni budžeti oslobode tog davanja. Možda bi mogao da se donese još jedan set mera, koji bi olakšao teret kreditno zaduženim poljoprivrednicima. Jasno je da država nema velike mogućnosti, ali bi ovo što sam rekao mnogim poljoprivrednicima bilo od velike koristi. Takođe kod stočara treba odobriti subvencije na stočnu hranu, jer bi oni na taj način verovatno uspeli da prevaziđu probleme u godinama poput ove – istakao je na kraju Miroslav Ivić.
