Kada sedneš u vazduhoplov sve loše stvari se zaborave …

Popričali smo sa jednim od vojnih pilota, majorom Aksentijević Aleksandrom.

0
2294

U svakoj zemlji, pokazuju statistički podaci, da samo dva posto stanovnika može proći zahtevne zdravstvene, psihosocijalne i fizičke testove kako bi postali vojni piloti. Za srpsku vojsku godišnje se školuje 5 do 6 kandidata, a dečiji san – da će jednog dana leteti – uz stroge kriterijume i marljiv rad – ostvare samo najbolji.

Posetili smo aerodrom „Morava“ u Lađevcima. Gostoljubivo nas je primio i sačekao komandant 714. protivoklopne helikopterske eskadrile, potpukovnik Veselin Milanović i Nevena Maričić po činu poručnik, referent za odnose sa javnošću 98. vazduhoplovne brigade. Popričali smo sa jednim od vojnih pilota, Aksentijević Aleksandrom.

Major Aleksandar Aksentijević

Aleksandar je oficir po činu major, koji živi u Kraljevu, oženjen je i ima dva sina Mateju i Filipa sa svojom suprugom Majom. Aleksandrova pokojna majka Činčurak Štefanija, a takođe i njegova supruga su rodom iz Pivnica. Ima dva brata, koja sa svojim porodicama i dalje žive u istom selu. Aleksandar je odrastao u Kraljevu sa svojom bakom i dedom, koji su ga usmerili na pravi put i pomogli mu da ostvari svoj san.

Tok njegov obrazovanja, gde i šta je završio i kako je počela njegova karijera?

Završio je osnovnu školu „Čibukovački partizani“ u Kraljevu, sa odličnim uspehom i Vukovom diplomom. Nakon toga upisuje Vojnu gimnaziju u Beogradu, vazduhoplovni smer. Vojnu gimnaziju je pohađao 4 godine, gde je bio jedan od boljih učenika. Nakon završetka Vojne gimnazije upisuje Vojnu Akademiju u Beogradu – smer avijacija. Vojnu Akademiju je pohađao takođe 4 godine, gde ga je zadesilo i NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Vojnu Akademiju je završio 2001. godine, kada je promovisan u čin potporučnika sa prvim mestom službovanja na aerodromu u Lađevcima sa radnim mestom u 714. protivoklopnoj helikopterskoj eskadrili, gde i danas radi. Prva letačka iskustva je imao još u toku Vojne gimnazije na aerodromu Kovin, leteći na klipnim avionima UTVA 75. Nakon uspešnog završetka na ovom avionu dobrovoljno se prijavio da svoju letačku karijeru nastavi na helikopterima. Obuku na helikopterima završava na kraju 4. godine Vojne Akademije na aerodromu Golubovci kod Podgorice.

Njegovo zaposlenje i koja je Aleksandrova funkcija na poslu?

Major Aksentijević je pripadnik 714. oklopne eskadrile u 98. vazduhoplovnoj brigadi Ratnog vazduhoplostva i protivvazduhoplovne odbrane. Komanda 98. vazduhoplovne brigade, kao i jedinica 714. protivoklopna helikopterska eskadrila su razmeštene na aerodromu Lađevci. Nalazi se na formacijskom mestu komandira helikopterskog odeljenja i pored svojih osnovnih formacijskih dužnosti obavlja i dužnosti nastavnika letenja.

Koje veštine i osobine su potrebne za ovu profesiju?

Da bi uopšte konkurisali – kandidati moraju proći strogi zdravstveni pregled. Testira se rad svih delova tela i organa i sve morati biti u najboljem redu! Od fizičke spreme pa do kognitivnih, psihomotoričkih sposobnosti i osobnosti.

Kada i kako je odlučio da postane pilot?

Ljubav ka vojnom pozivu se javila još u nižim razredima osnovne škole. U to vreme u njihovoj porodičnoj kući živeo je jedan oficir sa svojom porodicom, koji mu je bio uzor. Vremenom Aleksandar živeći u istoj kući sa vojnim licem zavoleo je uniformu i vojni poziv. Tada još nije razmišljao o vazduhoplovstvu sve do momenta kada ga je stanar jednog dana odveo na aerodrom Lađevci gde je prvi put video avione i helikoptere iz blizine. Od tog dana je znao da je to njegov jedini željeni životni poziv.

Koje su pozitivne a koje negativne strane profesije?

S’ obzirom da čovek nema sposobnost letenja tehnologija nam je omogućila i to da možemo doživeti i ovaj osećaj. Pilotski poziv je jedna od najlepših profesija, koja ima mnogo više prednosti nego mana. Put do zvanja pilota nije nimalo lak uz mnogo odricanja, mukotrpnog rada i obrazovanja. Međutim kao i sve druge stvari u životu tako i u profesiji pilota kada sedneš u vazduhoplov sve loše stvari se zaborave. Posao pilota jeste veoma stresan, zahtevan, ali u isto vreme veoma zanimljiv i uzbudljiv.

Major Aleksandar Aksentijević

Da li može da se napreduje u ovome poslu, ako je odgovor pozitivan da li je major Aksentijević konkretno imao određen nivo napredovanja?

Oficiri vojske Srbije tokom svoje karijere se mogu razvijati po stručnoj i komandoj liniji u zavisnosti od mnogo faktora kao što su same osobine pojedinca, obrazovanje, posvećenost poslu, želja za napredovanjem i od mnogo drugih faktora. Konkretno major Aksentijević je do sada završio komandno štabni kurs, koji je jedan od uslova za dobijanje čina majora. Pored toga je završio i kurs nastavnika letenja, nakon čijeg završetka praktičnog dela je dobio i zvanje nastavnika letenja i svoja znanja uspešno prenosi na mlađe kolege kako teoretski tako i praktično.

Ako neko ima san da postane pilot, šta bi mu major Aksentijević poručio?

Svakoj mladoj osobi, zaljubljeniku u vazduhoplovstvo, koja jednog dana želi da postane pilot, major Aksentijević poručuje da bude uporan u svojoj želji, da marljivo uči, bavi se sportom i da će jedino na taj način stići do cilja.

Majoru Aksentijeviću i svim zaposlenim licima na aerodromu u Ladjevcima se srdačno zahvaljujemo na svom vremenu, što nesebično dele svoje znanje i imaju sluha i za ovu vrstu profesije.

Major Aleksandar Aksentijević

Vojska Srbije, ratno vazduhoplovstvo i protivazduhoplovna odbrana

98. vazduhoplovna brigada

Vazduhoplovna brigada je namenjena za vatrenu podršku jedinica Kopnene vojske, prevoženje vazdušnim putem, izvidjanje iz vazduha, kao i za borbeno i logističko obezbedjenje sopstvenih i pridodatih avijacijskih jedinica. Vatrenu podršku jedinica kopnene vojske u toku izvodjenja operacija vrše snage lovačko – bombarderske avijacije i borbenih helikoptera. U sastav 98. vazduhoplovne brigade ulaze eskadrile: 241. lovačko -bombarderska avijacijska eskadrila, 714. protivoklopna helikopterska eskadrila, koje baziraju na aerodromu „Morava“ i 119. mešovito – helikopterska eskadrila na aerodromu „Niš“.

Devedeset osma vazduhoplovna brigada je nestala integracijom jedinica Ratnog vazduhoplovstva i protivazduhoplovne odbrane baziranih na aerodromima Ladjevci i Niš: 161. i 285. vazduhoplovne baze, 98. lovačko – bombarderskog i 119. helikopterskog puka i jednog odeljenja 353. izviđačke avijacijske eskadrile.

Dan 98. vazduhoplovne brigade obeležava se 28. novembra. Tog dana 1949. godine formiran je 198. jurišni puk čiji je naslednik 98. lovačko – bombarderski avijacijski puk, koji od svih jedinica koje su ušle u sastav sadašnje brigade, ima najdužu tradiciju. To je bila i najstarija formirana jedinica u nekadašnje RV I PVO.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here