„Čim sam došao smestili su me u luksuzni hotel, o troškovima najmanje morate brinuti, a ostaje vam pozamašna suma“
Svake godine sve je više mladih lekara koji zarad bolje budućnosti posao traže u inostranstvu. Za dve godine više od 1.500 lekara zatražilo je sertifikat dobre prakse, koji izdaje Lekarska komora Srbije, a koji je neophodan za rad u inostranstvu. Kako žive i rade lekari koji su otišli u Nemačku, Austriju, Švedsku…, uglavnom je poznato, ali malo je poznato kakvi su uslovi dočekali one koji su, ordinacije na ovim prostorima, zamenili onima u egzotičnim zemljama.
Lekar sportske medicine, Nebojša Kolarov koji je iz Bačke Palanke pre par godina otišao u Katar, ispričao je za hrvatski portal „100 posto„ kako je raditi u najbogatijoj zemlji sveta, ali i zemlji potpuno drugačijih običaja i kulture.
U Katar se uglavnom stiže preko posrednika za zapošljavanje ili oglasa objavljenih na web stranicama, ali meni su se vrata Specijalne bolnice za sportsku medicinu i ortopediju „Aspetar“ otvorila spletom nekih drugih okolnosti. Čim sam došao u Dohu, smestili su me u super luksuzni hotel. Sve troškove, do dobijanja prve plate, podmiruje poslodavac koji organizuje i prevoz do radnog mesta i sve ostalo. Na vama je da sebi, u prvih mesec ili dva, pronađete trajni smeštaj, a tu možete birati želite li stanovati u apartmanu nekog hotela, u stanu ili u kući. O troškovima najmanje morate brinuti, jer uz platu redovno dobijate i dodatak za plaćanje stanarine. Kada se useljavate u svoj novi dom, poslodavac vam isplaćuje čak i jednokratni dodatak za nameštaj, ako naravno niste odabrali već namešten stambeni prostor. Novac, koji vam daju za opremanje stana ili kuće, ne možete potrošiti na nameštaj i kućne aparate, a nikome ne morate davati račune niti pravdati troškove, pa vam u startu ostaje pozamašna suma.
Iako je država bogata, rasponi plata su ogromni, a primanja zavise i od pasoša
Upoznao sam ljude koji imaju 1.000 QAR (Katarski Rijal) oko 27.000 dinara, ali i one koji imaju preko 200.000 QAR, što je više od pet miliona dinara. Sve je tamo stvar ugovora – kako ispregovaraš u samom startu, tako će ti biti i to je zapisano u kamenu. Ipak, uslovi i plata dosta zavise i od toga sa kojim pasošem si došao u Katar. Oni sa britanskim, američkim ili australijskim pasošem, imaju više nego dvostruko veću platu od nas, koji dolazimo s prostora bivše Jugoslavije, iako imamo bolje kvalifikacije od njih, kaže nam lekar sa katarskom adresom. On na toj adresi za sada živi sam, jer porodicu ipak nije poveo sa sobom.
Iako su uslovi rada sjajni, Katar, kako kaže Nebojša, nije zemlja u kojoj bi želeo da odrasta njegovo dete. Klima je potpuno drugačija, gradovi su prepuni prašine, saobraćaj je nemoguć i naporan, a školovanje skupo.
O obrazovnom i zdravstvenom sistemu
Iako ima i onih jeftinijih, dobre škole u Kataru su jako skupe. Uz to, škole su i strogo podeljene, pa tako postoje muške i ženske osnovne škole, a dečaci i devojčice se po prvi put susreću u istim učionicama tek na nivou univerziteta. Uglavnom, te muško – ženske podele su svuda prisutne, pa tako postoje i posebni parkovi za žene i decu, posebni spa centri, posebne ženske bolnice… Svi rezidenti imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć, koja je besplatna do svih nivoa. Međutim, ako nemate odgovarajuće dodatno zdravstveno osiguranje, onda ste u popriličnom problemu. Taj nivo zdravstvenog osiguranja zavisi od poslodavca kod kojeg ste zaposleni, pa tako na primer svi mi, koji radimo u bolnici Aspetar imamo vrhunsko zdravstveno osiguranje, kaže lekar.
Na pitanje postoje li i u bogatom Kataru liste čekanja odgovara:
„Sve zavisi o osiguranju i o nizu drugih stvari. Na primer, moji pacijenti na CT ili MR čekaju najviše nekoliko dana, a ako insistiram, pregled će se obaviti istog trenutka. Ipak, za one koji se leče u državnim bolnicama, situacija je drugačija, i mogu čak reći da je mnogo lošija nego za pacijente u državama bivše Jugoslavije.“
Katar je raj za šopingholičare, kriminala nema, pa za sigurnost dobiva 5+, ali za prirodne lepote čistu nulu!
Stanovnike Katara, lekar opisuje kao naciju izniklu iz peska, kamena i siromaštva. Sa razvojem zemlje, siromaštvo je gotovo iskorenjeno, ali navike i kultura, stečeni u tom periodu, i dalje su duboko ukorenjeni.
Nebojša ističe i kako nema problema ni sa jezičkom barijerom, jer je za sporazumevanje sasvim dovoljno znanje engleskog jezika. Ipak, ono što je odmah ostavilo snažan utisak na njega, bila je odeća lokalnog stanovništva.
Žene nose Luj Viton i Šanel, a muškarci voze Lambordžinije
Žene u abajama, crnim haljinama koje sežu sve do poda, često s velom koji potpuno prekriva lice i crnim rukavicama, na ulici su više pravilo nego izuzetak. Ipak, iluziju skromnog odevanja u trenu razbije pogled na cipele i torbe. Naime, sve što možete videti na tim ženama su skupe, najčešće Luj Viton cipele i Šanel torbice. Stanovnici te zemlje su u kratko vreme doživeli vrtoglavi skok standarda. Do pre trideset godina živeli su u šatoru, a danas voze Lambordžini. U odnosu prema nama strancima su korektni, ali treba vremena da steknete njihovo poverenje, kaže lekar.
Na pitanje planira li ostati u Kataru ii se vratiti odgovara:
„Novac daje osećaj slobode, koji nisam imao primajući socijalnu pomoći, koju tamo kod kuće zovu platom, međutim, postoji i ono što se zove život, a on je ipak najlepši u Evropi.“
