Među svim merama prevencije zaraznih bolesti, imunizacija predstavlja najbržu, najdelotvorniju meru, koja je direktno uticala na smanjenje obolevanja i umiranja od zaraznih bolesti u celom svetu. Sa izuzetkom obezbeđenja zdravstveno bezbedne vode za
piće, nijedna druga mera nije imala tako dominantan uticaj na pad smrtnosti i porast populacije.
Male boginje su izuzetno zarazne, u kontaktu sa obolelim oboleće svi koji nemaju imunitet.
Majčina antitela preneta preko posteljice čine odojčad otpornom tokom prvih 6 do 9 meseci života.
Ključna mera zaštite je vakcinacija. Vakcina protiv malih boginja se uspešno koristi od 1963. godine, a kod nas je uvedena 1970/71. godine u Sloveniji i Vojvodini. Sada se daje kombinovana MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i crvenke). Po nacionalnom Programu za imunizaciju i preporuci SZO, daju se dve doze ove vakcine. Optimalno je da dete prvu dozu dobije u uzrastu od 12-15 meseci (najbolji imuni odgovor, a neželjene reakcije značajno ređe, nego ako se vakcinacija odloži za kasniji uzrast deteta), a drugu pred polazak u školu.
Stanje u Bačkoj Palanci
Za eliminaciju morbila u jednoj zemlji obuhvat vakcinisanih sa dve doze MMR vakcine treba da bude minimalno 95% u svakoj teritorijalnoj jedinici. U Bačkoj Palanci kontinuirano je obuhvat svim vakcinama visok i u optimalnim granicama. Međutim poslednjih godina zbog diskontinuiranog snabdevanja vakcinama, odbijanja, neodazivanja, odlaganja termina vakcinacije, kao i doseljavanja marginalizovanih grupa procenti su nešto niži. MMR vakcinu u prvoj godini života u 2016. primilo je 87% dece, a pred polazak uškolu 98% dece. Jedan deo te dece vakcinisan je tokom ove godine, tako da je ipak (sa zakašnjenjem) vakcinisano oko 95% dece, pre svega zahvaljujući trudu zdravstvenih radnika. Tokom poslednje epidemije malih boginja 2014/15. godine, zahvaljujući visokom obuhvatu vakcinacije, obolele su samo četiri nevakcinisane osobe iz Bačke Palanke.
MMR i autizam
Briga da će dete nakon nje postati autistično do te mere se raširila među roditeljima da je
procenat vakcinisane dece u 2016. godini u Srbiji bio na minimumu – 81%, što je nedovoljno za kolektivni imunitet. Ovome je u najvećoj meri doprineo antivakcinalni pokret koji dostupne društvene mreže koristi za objavljivanje brojnih navodno stručnih radova u kojima se MMR vakcina dovodi u direktnu vezu sa autizmom.
U nedostatku čvrstih naučnih dokaza o uzrocima pojave sve većeg broja autistične dece u svetu, a i zbog činjenice da se autizam najčešće klinički ispoljava i prepoznaje u drugoj godini života, odnosno u uzrastu deteta u kome je predviđeno vakcinisanje MMR vakcinom, često se ove dve pojave dovode u lažnu uzročno posledičnu vezu. Nakon sveobuhvatnih ispitivanja na više miliona dece iz različitih delova sveta, primenom naučnog metoda, a ne puke deskripcije („čula sam“, „video sam“, „pričao mi je“ itd.) definitivno je odbačena mogućnost veze između davanja MMR vakcine i nastanka autizma. Ranije optuživan tiomersal (derivat etil žive koji se nakon vakcinacije ne zadržava u organizmu već se iz njega kompletno izbacuje putem stolice) takođe nema veze sa češćom pojavom autizma kod vakcinisanih. U prilog poslednjem navodu ide i podatak da stopa autizma kod dece u Sjedinjenim Američkim državama raste i nakon što je tiomersal, pod pritiskom javnosti, izbačen iz svih vakcina predviđenih za davanje u dečijem uzrastu. Takođe se ne može govoriti o tome da MMR izaziva autizam, ako se zna da je ovo oboljenje pet puta češće kod
dečaka u odnosu na devojčice.
Iako još uvek nedovoljno dokazani, rezultati većine do sada objavljenih istraživanja ukazuju da uzroci autizma leže umutaciji dela gena, a da su okidači za ove mutacije verovatno poreklom iz sredine (okruženja) deteta, koji deluju na plod u prvim fazama njegovog razvoja (u obzir dolaze sredstva protiv insekata i korova, lekovi čija struktura liči na polne hormone, olovo, težak porođaj – bez kiseonika).
Reakcije na MMR
Nijedna vakcina, kao uostalom nijedan lek, nisu sto posto bezbedni. Kao i kod većine drugih vakcina, reakcije nakon vakcinacije MMR vakcinom su najčešće lokalnog tipa (crvenilo, otok, bol na mestu aplikacije), retko povišena telesna temperatura, a izuzetno retko anafilaktička reakcija. Rizici od reakcija koje bi ugrožavale život primaoca mere se u odnosu 1 na milion vakcinisanih, a na našoj teritoriji to bi za MMR vakcinu značilo da se jave jednom u 60 godina. Rizik od obolevanja i umiranja od malih boginja u epidemijama je 1000 puta veći, pogotovo što su epidemije malih boginja prisutne i danas u našem neposrednom okruženju (Rumunija, Mađarska, Bugarska).
Ko ne sme da je primi
Postoji poseban nadzor nad sprovođenjem imunizacije. Nijedno dete koje ima akutnu bolest, febrilno stanje, anafilaksiju – alergiju na neku od komponenti vakcine ne može dobiti nijednu vakcinu, pa ni MMR. Ukoliko je dete posle prve doze MMR vakcine imalo težu neželjenu reakciju, davanje druge doze MMR vakcine (u sedmoj godini) se razmatra i/ili daje uz oprez. Pošto je MMR vakcina živa vakcina, deca koja imaju neko od prolaznih ili trajnih imunodeficijentnih stanja, takođe ne mogu biti vakcinisana ovom vakcinom. Zato
je važno da sva deca oko njih, koja su zdrava i koja mogu da prime MMR vakcinu, budu vakcinisana, čime štite i sebe i svoje nevakcinisane drugare, braću/sestre u slučaju pojave epidemija!
Strah roditelja
Najznačajniji razlog zbog koga i danas imamo epidemije morbila širom Evrope je prisutan strah roditelja od razvoja autizma kod njihove dece. Najveću zaslugu u formiranju negativnog stava roditelja prema vakcinaciji nosi antivakcinalni pokret koji u svetu postoji već dva veka, ali je na našim prostorima obnovljen i osnažen nakon pandemije gripa 2009. godine. Pošto MMR vakcina nema nikakve veze sa autizmom ili bilo kojim drugim oboljenjem, odlaganje vakcinacije dok dete ne uspostavi poželjnu verbalnu komunikaciju ili ovlada određenim motoričkim veštinama, nema stručnog opravdanja!
Ne postoji efikasniji vid prevencije od bolesti za koje postoje razvijene vakcine od vakcinacije deteta. Zahvaljujući vakcinaciji iskorenjene su velike boginje i poliomijelitis tip 2. Ulaganje napora da se deca zdravo hrane, da budu fizički aktivna ili da se aktivno bave sportom, svakako doprinose jačanju odbrambenih snaga organizma deteta, ali je njihov doprinos u zaštiti od zarazanih bolesti u odnosu na vakcine zanemarljivo mali! Većina zaraznih oboljenja prolazi bez posledica. Međutim niko ne može da pretpostavi koje dete će biti u onoj manjini, odnosno u grupi onih koje će neka zarazna bolest odneti, iako je prethodno bilo zdravo (ali nevakcinisano). U epidemiji morbila u Rumuniji za samo godinu i po dana obolelo je oko 8500 uglavnom nevakcinisanih osoba, od kojih je svako 250. obolelo dete umrlo. Većina umrle dece u Rumuniji su prethodno bila zdrava, ali nevakcinisana pre obolevanja!
Velika je odgovornost bilo koga preuzeti takvu vrstu rizika na sebe i nevakcinisati dete! Zato roditelji, ponašajmo se u skladu sa stručnim mišljenjima: VAKCINIŠIMO I ZAŠTITIMO SVOJU DECU NA VREME!
