Trka Srbije i Hrvatske – koja će pre ostati bez stanovnika

Predviđanja Srpske akademije nauka su da će se nedostatak visokoobrazovanih stručnjaka drastično osetiti već za 10 godina.

0
706

Nekoliko poslednjih nekoliko godina iz Hrvatske se najmanje 172.000 stanovnika iselilo u šest evropskih država – Nemačku, Austriju, Irsku, Italiju, Švedsku i Norvešku. Ako se uzmu u obzir i ostale, ta cifra je oko 200.000 ljudi.


Te brojke bi zvučale još dramatičnije, kad Hrvatska ne bi u najbližem susedstvu imala ozbiljnog konkurenta po ovom pitanju – Srbiju. Naša zemlja je već dve decenije neslavni „prvak“ u regionu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo.
Srbiju je u periodu od 2007. do 2014, prema podacima Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju (OECD), napustilo čak 300.000 ljudi. Od toga, 2014. se iselilo duplo više – 58.000, nego 2007, kada je otišlo 26.000.
Struktura odlazeće populacije je veoma nepovoljna po Srbiju – odlaze mladi i najobrazovaniji. Za godinu dana nas je, primera radi, napustilo 1.000 lekara i medicinskih sestara, jer u Zapadnoj Evropi, Kanadi i na Bliskom istoku mesečno mogu da zarade pet puta više nego u Srbiji.
Predviđanja Srpske akademije nauka su da će se nedostatak visokoobrazovanih stručnjaka drastično osetiti već za 10 godina.
Ako se iz Srbije odselilo 58.000 ljudi u 2014, isto toliko Hrvata se u 2015. odselilo samo u Nemačku.
Egzodus i jednih i drugih ne čudi, s obzirom na spor ekonomski razvoj i veliku nezaposlenost mladih u obe zemlje. U Srbiji je 2014. bilo nezaposleno 101.000 mladih između 25 i 29 godina, kao i još 90.500 mladih između 20 i 24 godine.
Vladimir Grečić sa Instituta za medjunarodnu politiku i privredu iz Beograda objasnio je da masovni odlazak mladih, pre svega talenata, predstavlja znak da država ne poseduje odgovarajuću strategiju razvoja sopstvene privrede i društva ili, ako je i poseduje, da se takva strategija ne primenjuje.
„Odlazak mlade visokoobrazovane i visokostručne radne snage smanjuje sposobnost zemlje da se razvije. Utoliko više ukoliko ne preduzima odgovarajuće mere koje će doprineti jačanju kapaciteta države za zadržavanje talenata i kapaciteta za privlačenje talenata iz inostranstva, pre svega iz dijaspore. U slučaju Srbije, ovi kapaciteti su tako skromni da se na kraći rok ne očekuje bitno smanjenje emigracionih sklonosti“, objasnio je Grečić.
Pozivajući se na austrijski Državni zavod za statistiku, Indeks.hr navodi da se od 2002. do početka 2017. godine u Austriju doselilo ukupno 73.334 Hrvata, a što se tiče poslednjih nekoliko godina, najviše u 2014, njih oko 6.000.
Među građanima Hrvatske je poslednjih godina veoma popularna Irska, a prema podacima iz te države, od 2011. do 2016. doselilo se 4.118 stanovnika Hrvatske. Podaci, medjutim, ne obuhvataju 2016. i prvu polovinu 2017, a upravo je, kako podseća Indeks, u tom razdoblju velik broj građana otišao u Irsku.
U Švedsku se od 2013. do početka 2017. godine doselilo 4.688 gradjana Hrvatske, a u Norvešku nešto manje od 2.000. Što se tiče Italije, tamo se od 2013. do 2016. doselilo oko 2.200 stanovnika Hrvatske.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here