Ivan Bašičević Bosilj – Nikad nije kasno za dodir umetnosti

Svi ste čuli za Savu Šumanovića, ali da li znate da Šid ima još jednog slikara, čija se jedna slika trenutno nalazi na izložbi u Parizu

0
1051

Ilija Bašičević Bosilj – slikar, svetski klasik marginalne umetnosti. Rođen je 1895. godine u Šidu gde se celi svoj život bavio zemljoradnom i stočarstvom. Imao je samo 4 razreda niže škole.


Ilija je imao dva sina, od toga Dimitrije Bašičević je bio poznati istoričar umetnosti i bio je jako cenjen u Beogradu i Zagrebu. Zemljoradnom se bavio sve do 1957. godine. Oduzeta mu je zemlja 28.marta 1957. godine, kada je na snagu stupio zakon o eksproprijaciji. On je vlastima morao da preda svu svoju zemlju.

U želji da preusmeri svoje misli na nešto drugo Ilija je počeo da slika i to u šezdesetoj godini svoga života.

 

Njegov sin Dimitrije u želji da ga obeshrabri iscepao je sve njegove slike, ali Ilija nije odustajao, nastavio je da slika i to vrlo uspešno. Poražen očevom upornošću, on je počeo da ga ohrabruje i počeo da uviđa veličinu očevog rada koji je uspeo da postigne ono što velikani srpskog slikarstva nikada nisu uspeli. Ilijini radovi su orginalni i autentični. U početku radi crteže i gvaševe, potom ulje na drvetu, platnu, lesonitu, kartonu, papiru, ređe na staklu. Prvi put izlaže 1962. godine, a samostalno 1963. Zahvaljujući brojnim nastupima brzo je prepoznat kao jedan od najorginalnijih pojava u svetu tadašnje naive. Najbrojnije su slike biblijskih motiva, naročito starozavetnih scena. Slede motivi inspirisani epovima, legendama i mitovima.

Ilija je jedini slikar koji je morao da dokaže da je on autor svojih dela, tako da Komisija Prosvetno-kulturnog veća u Zagrebu poziva Iliju da pred odabranom komisijom dokaže autentičnost stvaralačkog čina. Do tada se posumnjalo da je autor svih slika bio njegov sin Dimitrije. U Zagrebu, 18. februara 1965. godine, u stanu Dimitrija Bašičevića u Frojdenrajhovoj 3, četvoročlana komisija posmatrala je Iliju Bosilja kako stvara umetničko delo. Jednoglasno su potvrdili autentičnost i stopostotno autorstvo prethodno naslikanih dela na olakšanje Ilije i njegove porodice i sramotu svih onih koji su sumnjali.

Ilija je u svom zanosu naslikao nekoliko stotina slika.

Jednu stotinu otkupila je velika galerija naivne umetnosti u Lozani pri njegovoj prvoj izložbi u inostranstvu. Osim fantastike u sprovođenju svojih ideja, Ilija se služio i pop-ikonama tog vremena, pa se na jednoj izložbi u Švajcarskoj Karlo Ponti našao lice u lice sa slikom svoje supruge, Sofije Loren. Priča se da je tada Ponti želeo da otkupi celu izložbu, ali da su ga Bašičevići odbili.

Ilijine slike nalaze se i u privatnoj zbirci porodice Rokfeler.

Svome rodnom mestu gradu Šidu poklonio je legat slika. Danas je to galerijsko-muzejska zbirka koja nosi njegovo ime Ilijanum. Umro je 14.maja 1972. godine u Šidu. Jedna od njegovih slika  “Bačinački brest” se nalazi na trenutnoj izložbi u Parizu. Na Trećem Trijenali naivne umetnosti u Bratislavi 1972, Iliji je posthumno dodeljeno priznanje međunarodnog žirija za dostignuća na planu naivne umetnosti.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here