BAČKA PALANKA: Bačkopalančani Rajko i Zoran Stojaković, koji stanuju u porodičnoj kući u Ulici Dunavska obala, poljoprivredu su zavoleli uz oca Ljubomira i oni su za kratko vreme postali njegovi pravi naslednici.
U ovom trenutku, Stojakovići proizvodnju zasnivaju na oko 40 jutara poljoprivrednog zemljišta koje je uglavnom prve i druge klase. Rajko i Zoran su isključivo ratari, a od kultura gaje pšenicu, kukuruz, uljanu repicu, soju, a na manjoj površini i detelinu.
„Pšenicu smo u protekloj godini zasejali na površini nešto većoj od hektara, a u proseku je rodila osam do osam i po tona po hektaru“, kaže Zoran Stojaković.
„Uljanu repicu smo u protekloj godini sejali na istoj površini kao pšenicu, a ostvarili smo prinos od 4,5 tone po hektaru. Rod ovih dveju kultura smo predali u zadrugu „MSJ“ doo („Đilas“), sa kojom imamo kooperantski odnos. Berbu odnosno kombajniranje soje smo završili, a ovom kulturom smo zasejali blizu osam hektara. Kada je prinos ove kulture u pitanju, on se kretao od 2,1 do 3,5 tone po hektaru. Rod kukuruza i soje ćemo lagerovati u našim smeštajnim kapacitetima i nećemo ga predavati, već ćemo to učiniti nešto kasnije, kada ove dve kulture budu imale bolju cenu od sadašnje“.
U poslu kojim se bave braća Stojaković, koriste jedan srednji traktor i poseduju sve priključne mašine. U ovom trenutku nedostaje im jedino kombajn. Sa povećanjem zemljišnog kompleksa koji je u planu, Stojakovići planiraju da ulažu u „tehniku“, koju će uvećavati shodno zahtevima i potrebama svog domaćinstva.
„U planu je da kupimo još jedan traktor, kao i da zanovimo deo mehanizacije“, napominje Zoran.
„Sigurno da planiramo uvećanje površina koje trenutno obrađujemo. Kada će to biti i koliko će ono iznositi, zavisi od toga koliko ćemo biti uspešni u ovom poslu. Setvenu strukturu bar za sada ne planiramo da menjamo, ostajemo verni ratarskim kulturama koje sada gajimo“.
Ranije su se braća Stojaković bavila i tovom junadi, ali su od ovog posla kako kaže Zoran privremeno odustali.
„Odustali smo zbog nerentabilnosti ovog posla i to pre tri-četiri godine. Tome je najviše kumovala visoka cena teladi. Međutim kako posedujemo objekte, a kada ovaj posao ponovo bude isplativ, ponovo ćemo početi sa tovom. U ovom trenutku od stoke gajimo ovce, ali isključivo za vlastite potrebe. Upravo to je i razlog što sejemo i gajimo detelinu“, pojasnio je Zoran Stojaković.
Braća Rajko i Zoran Stojaković u poslu kojim se bave, za sada veoma uspešni. Zahvaljujući upornom, istrajnom i vrednom radu u njemu iz godine u godinu postižu sve bolje i bolje rezultate. To je na neki način i formula njihovog uspeha i dokaz da se i na relativno maloj zemljišnoj površini, mogu ostvarivati dobri rezultati. Nadamo se da će njihov primer slediti i drugi mladi ljudi, posebno nezaposleni.
