Sve više putnika, a avio-kompanije se gase jedna po jedna

Stručnjaci najavljuju još bankrota i propasti.

0
207

Čini se kao paradoks: sve je više putnika koji lete, a britanski „Monarh“ je već treći evropski avio-prevoznik koji je proglasio stečaj ove godine.


Doslovce preko noći je peti po veličini avio-prevoznik Velike Britanije objavio da „prestaje da posluje“ i odlazi u stečaj. Naravno da je to bilo izuzetno neugodno iznenađenje za oko 110.000 putnika te kompanije koji su se još nalazili u inostranstvu. Ali već kada je Er Berlin proglasio stečaj, nemačka vlada je dala ogromno jemstvo da se poslovanje koliko-toliko nastavlja i da bi putnici stigli kuda su naumili.
U Velikoj Britaniji je vlada otišla čak i dalje od pukog jemstva: kancelariji za vazdušni saobraćaj CCA je naloženo da iznajmi više od 30 aviona kako bi putnici Monarha srećno došli kući. Takva akcija je još neviđena u Velikoj Britaniji u doba mira. Pogođeni su gotovo isključivo britanski putnici.
Žestoka borba za svakog putnika 
Propast Monarha je najveća u avio-prevozu te zemlje. Direktor kompanije, Endrju Svefild objašnjava propast činjenicom da su se mnogi putnici uplašili nakon terorističkih napada u Egiptu i Tunisu, a mnogo je manje putnika prema Turskoj. No to su okolnosti koje su pogodile sve evropske prevoznike i utoliko je mnogo prihvatljivije tumačenje britanskog ministra saobraćaja Krisa Grejlinga da Monarh Erlajns jednostavno nije izdržao borbu sve nižim cenama s ostalim prevoznicima.
Konkurencija je zaista žestoka: prema podacima Centra za avijaciju (CAPA) čak 237 kompanija ili udruženja avio-prevoznika nudi prevoz na evropskom tržištu. Borba često ne ide drugačije nego cenama karata: u SAD-u 85 odsto tržišta drži samo pet najvećih prevoznika pa im tako od 100 dolara prometa ostane oko 13 dolara dobiti.
U Evropi je tek oko 64 odsto putnika u ruci imalo kartu jednog od pet najvećih prevoznika koji mogu biti srećni ako im od prometa od 100 dolara ostane šest dolara dobiti – Udruženje nemačkih avio-prevoznika tvrdi da je marža u Nemačkoj samo 4,9 odsto.
Iako investitori stečaj pojedinih avio-kompanija „nagrađuju“ kupovinom deonica onih koji su ostali – tako je i vrednost akcija Lufthanze nakon propasti Monarha skočila za tri odsto – stručnjaci misle da postoji ozbiljni višak kapaciteta na tržištu, posebno zapada Evrope.
Erik Hejman iz Dojče banke ukazuje na tržište automobila: tamo postoji zapravo tek šačica koncerna, a i oni su po pravilu isprepleteni kooperacijama. Ali u usluzi avio-prevoza ih ima gomila: „Utoliko je nužno da i dalje dolazi do konsolidacije“. Konsolidacija – to ovde treba čitati kao ukrupnjavanje, odnosno smrt svih kompanija koje nisu dovoljno velike ili se ne udruže sa drugima na vreme.
Svaka greška se skupo plaća 
Svaka kompanija pokušava da nađe poslovni model koji joj nabolje pristaje: Rajaner dosledno sprovodi načelo „najjeftinije što može“ i tako je uspeo da postane najveći prevoznik Evrope s gotovo 117 miliona putnika.
Er Berlin je propao i zapravo je to u prvom redu bila greška uprave: ukratko, previše je „svaštario“. On je prevezao skoro 29 miliona putnika, ali nekako se gurao i u tržište čarter letova i u tržište „jeftinih“ linijskih prevoznika, a onda je želeo da zaradi novac prekookeanskim letovima. To jednostavno nije moglo dobro da se završi, misli novinar specijalizovan za avio-prevoz Kord Šelenberg: „Er Berlin je sedeo na previše stolica i tako se možda u detaljima tog posla izgubio između tri strateška polja poslovanja“.
Hajnrih Grosbongart, stručnjak za avio-prevoz, podseća da je nekada putovanje avionom bilo pravi luksuz. Poslednji ostaci tih vremena su u platama pilota i drugih zaposlenih koje su u nekim kompanijama i dalje basnoslovne. „Kolektivni ugovori, plate iz nekog davnog doba, više ne mogu da se finansiraju u današnjim uslovima gde je jeftinoća pravilo“.
Gužva nad Evropom 
A u Evropu se guraju i avio-prevoznici iz drugih regiona. Turkiš Erlajns je prošle godine uspeo da privuče 63 miliona putnika, a posebno kod letova na Daleki istok su izuzetno aktivni prevoznici Arapskog poluostrva. Oni imaju manje muka nego evropska konkurencija, smatra Hejman. To nisu samo porezi i dažbine, nego i cene goriva, propisi o zaštiti životne sredine, izvori buke pa sve do beskrajnih rasprava kada neki aerodrom poželi da otvori novu pistu u gusto naseljenoj Evropi. „Zemlje Arapskog poluostrva jednostavno tu imaju bolje karte“, misli stručnjak.
Hoće li tržište avio-prevoza u Evropi i dalje rasti? U načelu se i ovo i tržište SAD već smatra zasićenim, ali uvek je sve stvar cene: to se vidi i u avionima koji na primer saobraćaju između Nemačke i Srbije. Mnogi koji su pre putovali autobusom sada se guraju u avion – mnogo je ugodnije, a ako se karta kupi na vreme, i mnogo jeftinije.
Ali koliko je uopšte moguće još spuštati cenu leta bez revolucionarnog otkrića u avio-prevozu? Tu su i aerodromi koji žele svoj deo kolača. Takse su sve ozbiljniji deo cene avionske karte. Zato i stručnjaci misle da će rast i dalje potrajati, ali neće više biti i po pet odsto godišnje. Ali negde oko dva odsto i dalje hoće, zaključuje Hejman.


IZVOR021
PODELI
Prethodni tekstDruga strana Malte
Sledeći tekstNovom Sadu i Beogradu nedostaje na stotine vozača autobusa

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here