Kada umetnik kostime pretvori u ljubavna pisma

Upoznajte Tijanu Sićević, mladu umetnicu i kostimografa.

0
1958

Sagovornik je početkom priče pomalo zatečen kada o modi i pozorištu, umetnosti počne da mu priča mlada, lepa, nasmejana umetnica poput gospođice Tijane Sićević koja je početkom prošlog meseca na Festivalu Duodrame u Topoli dobila „Specijalnu nagradu za likovnost“. Nagrada dobija na težini ako se zna da je predsednik žirija bio Nebojša Bradić, a članovi Ana Sofrenović i Željko Hubač.

Sa dodele nagrade u Topoli

Za nekoga ko je tek prešao polovinu treće decenije življenja ovo je veliko priznanje za rad i talenat. Tijana je rođena 1991. godine u Prištini, osnovnu školu učila je u Bačkoj Palanci, a potom u Novom Sadu pohađa Srednju umetničku školu „Bogdan Šuput“. Potom je, kako sama kaže, spojila svoja dva velika interesovanja, modu i pozorište. Scenski kostim upisuje na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i diplomira sa prosečnom ocenom 9,5.

„Kostim mi je prva ljubav, a podstaknuta čestom neusklađenošću između likovnih kostima i scenografije na pozornicama, između ostalih, i u Srbiji rešila sam da proširim svoje obrazovanje u oblasti scenografije, celokupne slike i završila sam Master studije Scenske arhitekture i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu“, ističe na početku Tijana Sićević.

Prva kostimografska iskustva u pozorištu počinje da stiče od druge godine osnovnih studija radeći na predstavama u Bitef Teatru, zatim u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Opere i teatara Madlenijanum, pa u pozorištu Bačkog Petrovca…

„Oni koji prate moj rad kažu da se moja svestranost ogleda u mojim aktivnostima i van „dasaka koje život znače“, a pored ostalog, ostavila sam svoj trag kroz ulogu asistenta kostimografije u filmu „Zona Zamfirova 2“, kaže Tijana.

„Kostimografiju sam radila i u filmu „Memento Mari“ i jedan sam od idejnih tvoraca kratkometražnog filma „Bez krila“ u kom potpisujem kostimografiju i scenografiju. Film je prikazan na brojnim festivalima kod nas i u inostranstvu. Radila sam i na drugim kratkometražnim filmovima. Kreirala sam i haljine na svečanosti dodele medalja na Evropskom prvenstvu u vaterpolu 2016. godine, izlagala svoja umetnička otkrića u raznim našim muzejima i galerijama, u Slovačkoj sam, na primer, držala predavanje o scenskom kostimu“.

Tijana posebno ističe predstavu „Tvoja ruka u mojoj“ po tekstu Kerole Rokamora, a u režiji Nebojše Dugalića. Kritika i kolege kažu da je Tijana u toj predstavi pokazala svoj veliki talenat.

„Inspiraciju prilikom stvaralaštva kostima, kao osnovni element likovnosti, koristila sam pisma koja su Čehov i Olga Kniper razmenjivali tokom šest godina svoje ljubavi. Za sam početak predstave izabrala sam kostime koji oslikavaju period s kraja 19. i početka 20. veka u kome su živeli akteri ove romanse. Razdvojenost ih primorava da svoju ljubav iskazuju kroz pisma. Stvaram kroz kostime koncept u kome postepeno prikazujem da njihov život, zapravo postaju pisma. Kreiram kostime kojima iskazujem značaj pisama tako što se na kostimima pojavljuju delovi pisama, odnosno njihov originalni rukopisi. Kostimi na kraju celi budu ispisani pismima. Sako, na primer, odjednom postaje plakat koji najavljuje predstavu, zatim ludačka košulja, da bi na kraju postava rukava postala papir na kome Čehov ispisuje svojoj Olgi. Razmišljala sam o svakom detalju pa se pisma pojavljuju i na čarapama Čehova. Olga Kniper na svom damskom suncobranu ispisuje pismo Čehovu. Sklad između scenografije i mojih kostima dokaz su dobre saradnje i dugog promišljanja o značaju celokupne scenske slike.

Ne postoji veće zadovoljstvo od onoga kada na premijeri pogledate svoj rad, kostime. Sav umor nestaje i pojavljuje se dečija sreća. Nagrada je potvrda kvaliteta umetničkog stvaralaštva samom umetniku koji uvek sumnja… Neprocenjiv je osećaj kada neko želi da te upozna nakon što je video rezultat tvog stvaralaštva. Međutim, dodala bih, značajnu ulogu u mom razvoju ima bavljenje sportom tokom školskih dana. Znači, pored likovne umetnosti trenirala sam tenis, ali bavila sam se i plesom u Bačkoj Palanci. Sport nas uči istrajnosti, izdržljivosti, a to su osobine koje ako se dovoljno razviju mogu da budu značajne u životu i radu svakog čoveka.

Sa grupom vršnjakinja, bila sam članica plesnog kluba Sky Steps, osvojile smo prvu nagradu na Svetskom prvenstvu u italijanskom gradu Riminiju. Eto, bavila sam se sportom, u školi su mi odlično išle prirodne nauke i kada su svi koji me poznaju očekivali da ću studirati matematiku, fiziku… ja u umetničkim vodama. Nisam pogrešila“.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here