Prva razglednica na svetu štampana je ćirilicom (FOTO GALERIJA)

U saradnji sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, nastala je prva razglednica na svetu!

0
109

Prva prava razglednica na svetu, tvrde kartofili, štampana je na srpskom jeziku ćiriličnim pismom 1871. godine u uredništvu lista „Zmaj“ u Beču.


Štampana je na predlog geodetskog oficira Petra Manojlovića iz Sentomaša (današnjeg Srbobrana), u saradnji sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, urednikom tadašnjeg satiričnog lista „Zmaj“.

Poznati crtač, tehničar i kartograf, čije se ime vezuje za nekoliko uspelih edicija toga vremena, tokom jedne od svojih čestih poseta redakciji predložio je čika Jovi da izradi specijalne ilustrovane dopisnice radi obavljanja kraće prepiske redakcije sa čitaocima.

Razglednica je otisnuta na kartonu formata dopisne karte u tehnici bakroreza. Manojlović je idejnu skicu pripremio krajem 1870. Kada je njegov crtež odobrila redakcija „Zmaja“, izrada razglednica u bakrorezu poverena je poznatom bečkom rezbaru Valdhajmu, koji je naručenu količinu predao redakciji početkom aprila 1871.

Ova prva ilustrovana dopisnica u svetu imala je sve karakteristike razglednice u današnjem smislu: sliku na prednjoj strani sa određenim prostorom za adresovanje, odnosno poštansku marku, dok je poleđina karte ostavljena prazna za saopštenja.

Sama ilustracija na razglednici bila je prilično impresivna, s obzirom na to da je štampana u srcu Austrougarske.

Na prednjoj strani karte predstavljen je zmaj sa raširenim krilima, kome iz čeljusti sevaju munje, a iz nozdrva izlazi oganj, dok u kandžama drži jednu povijenu traku za adresiranje na ime primaoca. Ispod zmaja vidi se pejzaž, i to, levo – detalj sa vedutama Istambula i minaretima džamija, ispred kojih stari Turčin puši lulu, a na desnoj strani – voz koji izlazi iz tunela, dok su u pozadini zidine Moskve sa kupolama pravoslavnih crkava. U sredini, između Moskve i Istambula, prikazan je deo mora sa jedrenjacima i lađama, među kojima je i parobrod – točkaš sa grbom tadašnje Kneževine Srbije!

Pretpostavlja se da je autor želeo da crtežom izrazi tada popularnu ideju panslavizma. Čitava slika je zapravo simbolizovala objedinjavanje slovenskog življa u istočnom delu Evrope, što je, u najmanju ruku, bila vrlo nepopularna tema u Austrougarskoj, kao uostalom i list „Zmaj“. Zbog tog „politički nekorektnog“ sadržaja, jedini sačuvani primerak ove razglednice imao je nesvakidašnju istoriju.

Poštanska karta koju je Petar Manojlović iz Beča poslao u Sombor svom stricu somborskom advokatu Dimitriju Manojloviću 19. maja 1871. godine tako je ušla u istoriju.

Kada je Dimitrije Manojlović, primio razglednicu i video motiv prostora koji je naseljavao pravoslavni slovenski živalj, nije se mnogo dvoumio šta će sa njom. Verovatno bojeći se političkih posledica, precrtao je natpis „Sombor“, vratio razglednicu pošiljaocu, sa propratnim tekstom: „Ja sa Zmajom nikakva posla neću da imam – ne prima se“.

Iz čitave serije ovih ilustrovanih dopisnica sačuvan je samo jedan primerak, koji je 1963. otkupio nepoznati belgijski kolekcionar, postavši tako vlasnik jednog od najvrednijih filatelističkih rariteta.

Na ovu razglednicu su, inače, bile zalepljene dve marke: jedna od pet krajcara (crvene boje) i jedna od deset (plave boje). Igrom slučaja, pronađena je tek 1964. godine, a pošto je filatelistima bila nepoznata, iste godine je izložena na jednoj filatelističkoj aukciji u Parizu.

Prve razglednice rađene su u tehnici litografije i bile su prava remek-dela tadašnjeg štamparstva. Kod njih se na prednjoj strani nalazila ilustracija, a na poleđini mesto samo za adresu i poštansku marku. Poruke su se ispisivale na prednjoj strani pored ili preko ilustracije. Tek od 1905. godine zadnja strana razglednice je podeljena jednom vertikalnom linijom na dva jednaka dela. Desno od linije se ispisivala adresa primaoca i lepila poštanska marka, a levo od nje sadržaj poruke. Ovakav tip razglednica se upotrebljava i dan-danas.

Prvu seriju razglednica u Srbiji objavila je knjižara Velimira Valožića u Beogradu, 1895. godine. Tu seriju krasio je Pogled na Kalemegdan sa Save (panorama Beograda), Pozorište (Narodno pozorište sa spomenikom knezu Mihailu) i Novi konak (današnji Stari dvor). Na jednima je pisalo „Pozdrav iz Beograda“, a na drugima „Želi vam Srećnu novu godinu Knjižara Velimira Valožića“. Iduće godine Velimir Valožić objavio je još jednu seriju u kojoj je, osim Beograda, bilo i 16 razglednica sa slikama gradova Srbije. Autor ovih prvih serija je Vladislav Titelbah, poznati ilustrator, a dvorski fotograf Milan Jovanović je autor fotografija.



IZVORSrbinside, Espreso (Priredila: Viera Činčurak Đorđević)
PODELI
Prethodni tekstOpasan lek protiv bolova koji koriste svi u Srbiji
Sledeći tekstUhapšen deda jer je pipao tinejdžerku

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here