Bilo da su u pitanju predmeti za svakodnevnu upotrebu ili pak nazivi predmeta koji potiču iz određene struke, često se događa da ih ljudi pogrešno izgovaraju. U većini slučajeva opravdanje mnogih je to što su jednostavno tako navikli, u porodici su se tako izgovarale reči pa se i njima ustalilo u govoru. A nekima je naprosto komplikovano da izgovore reč onako kako treba, pa su našli „svoju verziju“.
Međutim mnogi ni ne znaju kako se zapravo pišu i izgovaraju mnogi od sledećih predmeta. Dajemo vam njihov pravilan oblik, uz objašnjenje porekla reči.
Karniš(n)a – U Rečniku Matice srpske i Rečniku SANU postoji samo karniša: šipka, prečaga nad prozorom na koju se veša zastor, zavesa. Dakle ne postoji nikakva garnišla, garnišna ili garniša. Ivan Klajn i Milan Šipka prihvataju i karnišna i karniša.
Vaza – Od nemačkog „vase“, francuskog „vase“ i latinskog „vas“ što znači „sud, posuda“ koja služi da u nju stavimo cveće, dobili smo reč vaza. Ova posuda u srpskom jeziku zove se isključivo tako i nikako vazna.
Rerna – germanizam za pećnicu koji se upravo tako i izgovara kako se i piše, a nikako lerna.
Ono u čemu kuvamo kafu zove se jedino džezva, jer je naziv dobila od turskog „cezve“ što znači „mala posuda za kuvanje kafe“. Džezba i đezva nisu pravilni nazivi.
Rajsferšlus, od nemačkog „Reisverschlus“ što znači „patent zatvarač“. Rajfešlus je svakako lakše izgovoriti, ali nažalost, ta reč ne postoji.
Brusthalter – Priznajemo, ova reč je i za nas bila veliko pravopisno otkriće dok nismo naišli na nju u Pravopisu srpskog jezika. Verovali ili ne, piše se brusthalter, a ne brushalter. Objašnjenje je sledeće: „Od nemačkog Brust-halter – ženski prslučić za pridržavanje grudi“.
Pižama ili Pidžama? Piše se i jedno i drugo. Reč je persijskog porekla u značenju „odelo za spavanje“.
Majica – majca ili maica je jedna od vrlo čestih grešaka u pisanju. J se ne piše između vokala a i i osim kada je deo osnove ili nastavka za tvorbu. Tako nećemo pisati radijo – antena ili bijo– eliksir, ali ćemo pisati: majica, radijski program, krajina, izdajica, gajiti, Majin, tajin…
Bademantil – Reč je germanizam, složenica od reči „kupati se“ i „mantil, ogrtač“. Klajn i Šipka daju ovakvu verziju reči jer se i na nemačkom piše bademàntel. Međutim mnogi ga kod nas nazivaju i pišu kao baden-mantil ili badem-mantil, što nije pravilno.
Fen ili fem? Električni aparat za sušenje kose dobio je naziv po toplom južnom vetru, švajcarski Fohn, pa se kod nas naziva fen, a ne fem kako neki vole da kažu.
Paškanat ili paštrnak? Latinski naziv za ovu biljku je Pastinaca sativa L. – Umbelliferae. U našem narodu zove se još i jelinjak, krstata trava, slatka trava, pa i paškanat i paštrnak.
Laboratorija od latinskog laboratorium (laborare raditi) u značenju radionica, odeljenje opremljeno za naučna istraživanja i stručne poslove. Iako je našem narodu laše da izgovori labaratorija, ovo nije pravilan oblik.
Rendgen – Rendgenov aparat dobio je ime po tvorcu ovog izuma, nemačkom fizičaru Rendgenu (Röntgen). Iako u vlastitim imenima najčešće izostaje jednačenje suglasnika po zvučnosti, ovde je ono izvršeno. Dakle, nije rengen ili rentgen, već rendgen.
