Evropski smo rekorderi po takozvanoj „stopi prenatrpanosti“, što je pokazatelj da više generacija živi pod jednim krovom.
„Stopa prenatrpanosti“ u Srbiji na ukupnoj populaciji iznosi 53,4 odsto, a kad se isključe jednočlana domaćinstva dostiže 55,6 procenata. Evropski prosek je 16,7, odnosno 17,8 procenata. Uz to i kvalitet stanova je izuzetno nizak – 23,4 odsto građana izjavilo je da im krov prokišnjava, a žalili su se i na vlagu.
Uz rast od oko pet odsto u prethodne dve godine, investicije u Srbiji u 2016. dostigle su oko 17,7 procenata bruto domaćeg proizvoda, što je nedovoljno. Za postizanje dugoročnog održivog privrednog rasta, zaposlenosti i standarda neophodno je da godišnja vrednost investicija dostigne 25 odsto BDP-a.
„To se može postići samo s jakim građevinarstvom – kad četvrtina investicija potiče od stanogradnje“, stav je Ivana Nikolića, urednika „Makroekonomskih analiza i trendova“ Ekonomskog instituta.
Predstavljajući svoje istraživanje u novom broju biltena, ukazao je da je od 2013. „puno toga promenjeno nabolje, ali stanogradnja u Srbiji još ne daje doprinose privrednom razvoju“, kao što je to slučaj u uporedivim zemljama. Smatra da su niske prosečne zarade razlog nedovoljne stambene izgradnje u Srbiji.
„U Velikoj Britaniji nekretnine su skupe, ali je za prosečan stan prošle godine trebalo izdvojiti 5,2 prosečne godišnje zarade. Za novoizgrađeni stan površine 57 kvadratnih metara, čija je prosečna cena po kvadratu u 2016. bila 156.600 dinara, u Srbiji treba 16,1 godišnja prosečna plata“, kaže autor.
Četvrtinu svih investicija u prosperitetnim zemljama Evropske unije, odnosno pet odsto bruto domaćeg proizvoda, čini stanogradnja. U Srbiji se u izgradnju stanova godišnje ulaže oko jedan odsto svega stvorenog, ukazuje Nikolić, dodajući da je prošle godine ulaganje u stanogradnju činilo samo 5,5 bruto fiksnih investicija. Od zemalja EU jedino Grčka, relativno posmatrano, manje investira u izgradnju stanova od Srbije.
Prema podacima „Eurostata“, 81 odsto stanovništva naše zemlje živi u vlastitom stanu, što je više od evropskog proseka koji iznosi 69,4 odsto. Ali to nije razlog što se stanovi u Srbiji malo grade. Po tome prednjače Rumuni sa čak 96,5 odsto, slede Hrvati – 90,5, Litvanci – 89,4 i Slovaci – 89,2 odsto. I pored toga, u ovim zemljama stanogradnja se ne gasi.
Nikolić smatra da ukupne bruto investicije moraju biti ravnomerno raspoređene na građevinarstvo, ulaganje u mašine, opremu i ostalo.
U poslednjih deset godina Srbija je dostigla poželjni udeo građevinskih radova u ukupnim investicijama samo u periodu od 2009. do 2011. On se tada kretao oko 48 odsto ukupnih investicija i bio je posledica masovnog programa subvencionisanja kredita kao odgovor države na negativne posledice svetske krize. Brzim rastom budžetskog deficita i javnog duga ove aktivne mere stambene politike ustupaju mesto štednji. Već 2012. udeo građevinskih radova svodi se na 40,2 odsto ukupnih investicija, naredne 2013. na 37,1 odsto i na tom nivou zadražava se do danas.
