Istorijat mladenovljanske porodice Laubert

Oni koji nisu želeli umreti (1)

0
2527

Porodica Cilimace, u prvoj polovini XX veka, bila je jedna od najbogatijih, najuglednijih, a svakako najobrazovanija u Bukinu. Polovinom XVIII veka, njihov predak je kolonizovan u to selo, koje se tada nalazilo dva-tri kilometra južnije od današnje lokacije.

Obale Dunava privlačile su novopridošle koloniste, tim pre što je njihov stari zavičaj, bio na obalama Gornje Rajne. Nažalost, oni tada nisu znali da Dunav, taj tihi i mirni ravničarski div, zna da promeni ćud i „okrene ćurak naopako“.

Bilo je poplava i pre 1786. godine, ali tog ranog proleća Dunav je u tom potopu biblijskih razmera načinio novo korito, odnoseći pred sobom prvo oranice, a zatim i kuće, jednu za drugom. Odnela je vodena stihija tridesetak starosedelačkih kuća, koje su bile bliže obali, a potom srušila više od polovine kolonističkih kuća Starog Bukina. Porodice čije su kuće stradale u poplavi, preselile su se kod rođaka ili komšija, a neki su podigli kolibe kao privremeni smeštaj. Ova prirodna katastrofa nije mimoišla ni kolonistu Nikolausa Lauberta – Cilimacea, koji je našao utočište u kući Antuna Knežića, starosedeoca Hrvata, budućeg kuma njegovog sina. Zbližili su se i zavetovali, da će svi budući sinovi prvenci nositi očeva imena i biti kumovi jedan drugome, dakle i u buduće kumovi Nikolaus i Antun.

Već tada se rodila ideja o preseljenju sela na višu lokaciju, dalje od obala Dunava, koju su podržavali oni čije su kuće srušene, ali žestok otpor su pružali pojedinci, čija su imanja pošteđena u toj velikoj poplavi. U narednih dvadesetak godina razbojnički Dunav, kako su ga u besu nazivali Bukinčani, nije mirovao, a česte poplave, naročito 1808. godine, kada je srušena i seoska crkva-brvnara, naterala je i najupornije da se pomire sa činjenicom da se selo mora preseliti na novu lokaciju. Rušenje crkve kao i bolesti koje su harale nad stanovništvom Starog Bukina, uz veliku smrtnost naročito dece, čiji je mortalitet prelazio preko polovine novorođenih, shvaćen je kao Božija promisao. Uz sve teškoće i neimaštinu, strah od preselenja podgrevao je i nepristupačan teren, na levoj obali rečice Mostonge, na kome je trebalo podići selo, obrastao šikarom, čije privođenje urbarijumu iziskuje mnogo truda i znoja.

U peroidu od 1810. do 1812. godine, Stari Bukin je preseljen ili, bolje rečeno, podignuto je novo naselje pod nazivom Bukin. Prvi naseljenici, koji su se odvažili i iskrčili šikaru i podigli kuće u (novom) Bukinu, bili su kumovi i komšije Antun Knežić i Nikolaus-Cilimace Laubert. Posle tri godine mukotrpnog rada i odricanja svake vrste, Bukin je imao 312 kućnih numera i prostranu novu crkvu, posvećenu Svetom Jovanu Krstitelju. Stari Bukin je potpuno napušten, samo je na desetak kvadratnih fati podignuto brodsko pristanište, koje je povezivalo Bukin sa svetom i bilo trajan beleg gde je nekada bilo selo.

Izgled novog urbanog sela, kod većine stanovnika podstakao je stvaralačku energiju i oni su svojom vrednoćom, upornošću i štedljivošću, za nepunih stotinak godina, preobrazili svoj novi zavičaj od kućica pokrivenih trskom do velikih i modernih stambenih objekata sa pratećim ekonomskim zgradama i dvorištima.

Izgradnjom nasipa 1834. godine, selo Bukin je proširilo svoj atar za novih 2.600 jutara najplodnije oranice. Formiranjem Akcionarskog društva za kupovinu Mostonge 1864. godine, zatim i njena hidroregulacija, povećala je cenu okolnog zemljišta sa 18 guldena na 1.200 kruna po katastarskom jutru. Od vlastelina Cerovca otkupljeno je 1.200 jutara livada, koje su postale vlasništvo sela Bukina i od njihove rente, trajno se finansirala opštinska uprava.

Ekonomski razvoj imao je za posledicu prosperitet obrazovanja, izgrađena je škola i stanovi za učitelje, zatim, podignuta je zgrada opštinske uprave i kuća za beležnika, nova ambulanta, veterinarska stanica, kao i novo pristanište Rečnog brodarskog društva, na obali Dunava. Takođe, društveni život je bio u usponu, formirana su mnoga kulturno-prosvetna udruženja: „Rozenkranc“ –  društvo za samousavršavanje i primer drugima, „Rimokatoličko društvo čitalaca“, „Kreditno društvo“, „Pogrebno udruženje i pomoć bolesnima“, „Mlekarsko društvo“ – najproduktivnije u Mađarskoj, pevačko društvo „Cecilien“ itd.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here