Poljoprivreda je u porodici Lukić tradicionalno zanimanje. Iako je na samom početku bavljenja ovim poslom bio svestan činjenice da će mu trud, muku i znoj ne retko uzimati suša, pa i led, glavni junak ove priče je pre 25 godina zaorao „prvu brazdu“ na očevom imanju.
BAČKA PALANKA: Trenutno Slavko obrađuje šest hektara vlastitog zemljišta, ali i određenu površinu državnog zemljišta koje uzima u zakup.
„Kada sam počinjao da se bavim ovim poslom nije bilo ni malo lako, a sigurno da i danas nije ništa lakše, mada su se u oblasti poljoprivrede desile određene promene. Do 2000. godine bavio sam se isključivo ratarstvom, a u poslednjih 17 godina sam i ratar i stočar. Izgradnjom objekta za uzgoj svinja početkom ovog veka, pokrenuo sam stočarsku proizvodnju“.
„Na početku sam se uglavnom bavio uzgojem prasadi, a mnogo manje poslom tova svinja. Međutim, nakon desetak godina odlučio sam se isključivo za tov. Ove godine klaničarima planiram da isporučim preko 600 komada utovljenih svinja. Ranije sam tovne svinje isporučivao „Univereksportu“, a u poslednje dve godine isporuku obavljam Mesnoj industriji „Trlić“. Farma svinja se nalazi pored puta Bačka Palanka – Novi Sad i zatvorenog je ciklusa. Najvećim delom je automatizovana, tako da je ljudski rad sveden na minimum“.
„Kada su u pitanju radnici koji obavljaju određene poslove na farmi, onda moram da kažem da ih je veoma teško naći, iako broj onih koji traže posao nije mali. Upravo iz tog razloga, bio sam prinuđen da se oslonim na članove moje porodice“ – kaže Slavko Lukić.
Stočarstvo zahteva svakodnevan rad, a uslovi u kojima se odvijaju poslovi uglavnom su teški, a posao većinom nije isplativ.
„Zbog razlike između proizvođačke i prodajne cene tovnih svinja, prošla ali i 2015.godina protekle su u znaku gubitaka. Ove godine, situacija se povećanomo tkupnom cenom donekle popravila, međutim došlo je do određene korekcije cene na niže, tako da je u ovom trenutku teško reći kako ćemo završiti ovogodišnju proizvodnju. Kao proizvođač tovljenika ja bih u ovom trenutku bio zadovoljan cenom, od 160 – 165 dinara po kilogramu žive mere. Nestabilne i najčešće niske cene, naterale su mnoge ranije farmere, da odustanu od ovog posla. Upravo to je razlog što se stočarstvom u Bačkoj Palnci, bave svega tri – četiri domaćinstva. Poboljšanju stanja u ovoj oblasti ne doprinosi gotovo ništa ni subvencija, koja iznosi hiljadu dinara po tovnom grlu“ – ističe Lukić.
Slavko nastoji da smanji troškove, vlastitom proizvodnjom stočne hrane. „Kompletnu ratarsku proizvodnju, podredio sam već godinama tovu svinja. Naime, na vlastitim parcelama, ali i onima koje kupujem u zakup gajim kukuruz, ječam, pšenicu i soju. Sve ove kulture koristim za pripremu hrane. Ratarska proizvodnja je dakle, u službi stočarstva i podređena je njemu. Svakako da je ovo jedan od načina da troškovi budu manji, a eventualna zarada u poslu kojim se bavim veća“ – naglašava Slavko Lukić.
Kada su planovi u pitanju išta i kako dalje Lukić, nije imao mnogo toga da kaže nego da svi njegovi planovi u proizvodnji zavise od tržišta.
„Naime, ako se cene stabilizuju, onda ću verovatno proširiti tovilište i objekat za skladištenje hrane. U protivnom, ako cene budu oscilirale besmisleno je razmišljati o bilo kakvom proširenju sadašnjeg kapaciteta, koji iznosi 50 do 80 tovljenika u turnusu“, kaže na kraju Lukić.
