Zagrevanje doma na pelet ima nekoliko prednosti. Popularan je zbog svoje cene i zbog toga što se lako upotrebljava. Ukoliko se gleda ka Evropskoj uniji, upotreba grejanja na pelet, u Srbiji će u narednoj deceniji značajno porasti, upravo zbog ekološkog načina grejanja sa obnovljivim izvorom goriva.
KARAĐORĐEVO: Tona peleta na stovarištima košta oko 180 evra. Pelet se znatno lakše koristi nego drva, jer nema sečenja, slaganja i ubacivanja u peć. Čist je i nema pepela kao drva i ugalj. Jedino što korisnik treba da uradi, jeste da ubaci deo paketa u kotao i on sve sam automatski radi.
„Autonomija peći slična je kao na gasnom kotlu. Moguće je čak i preko aplikacije na mobilnom telefonu upravljati i aktivirati peć na daljinu, ili programirati da se u narednih sedam dana sama pali i dostiže određenu temperaturu. Potrebno je samo na nekoliko dana ubaciti dva džaka peleta“, priča za RTV Dragan Maljković iz Karađorđeva koji se dve godine greje na pelet.
Peći na ovo gorivo mogu se dopunjavati svakog dana, pa redovno loženje nije potrebno. Velike peći imaju samostalne rezervoare koji sadrže pelet za nekoliko meseci loženja, a doziranjem održavaju vatru. Za najjeftiniju kućnu peć od 18 kilovata treba izdvojiti oko 120.000 dinara.
Za one veće zapremine, potrebno je i više novca. Kada nestane struje peć ili kotao na pelet se gase, jer su zavisne od električne energije.
„Peć od dvanaest kilovata greje prostor od šezdeset kvadrata, a imamo i peć osamnaesticu, sa njom grejemo nešto više kvadrata. Verujem da bi i peć od 12 kilovata mogla da greje do 70 kvadratnih metara stambenog prostora“, kaže Maljković.
„Nema odlaska u šumu, sečenja, traktora, motornih testera. Jedina manjkavost je što kada nema struje, nema ni grejanja“, navodi Maljković.
Za grejanje kuće od 100 kvadrata, godišnje je potrebno od dve do tri tone peleta.
