Znali su snegovi u Bačkoj, tako da naveju i zatrpaju jendeke i poravnaju baire i uzvišenja, da atar dođe ravan i beo kao tepsija puna mleka. U toj nepreglednoj ravnici i belini, namernik se lako izgubi, ali dobar poznavalac atara, nađe orijentire po drveću, salašima i đermovima uzdignutih vratova.
Tako je i tog 9. februara 1893. godine, kočijaš zaprežnih saonica, kroz mećavu, povlačenjem kajasa obuzdavao odmorne i besne mlade čilaše. Tog zimskog jutra, u mesni odbor Obrovca stigao je brzojav iz Bukina za Mariju Muhl: „Apolonija je dobila trudove, povedite i vašu babicu“. U potpisu Nikolaus Laubert.
Opštinski notar Dušan Popović, shvativši ozbiljnost primljene depeše, odmah je obavestio porodicu Muhl, koja je zamolila komšiju preko puta Jocu Šmita Radivojkova da zaprežnim saonicama odu po seosku babicu, Magdalenu Lotspajs, a zatim u susedno selo. Kroz obrovački atar prečicom do Klenovca, a od salaša Laubertovih, pravo zavejanom lenijom do u Bukin, punim galopom, tako da su čilaše „mokre kao čep“, za tri frtalja sata dovezle uznemirene putnike pred kućnu numeru 39.
U kući Laubertovih, iako je ovo treći porod domaćice Apolonije, oseća se blaga napetost i užurbanost ukućana, samo seoski lekar Moris Šen, mirno sedi i pijucka kuvanu dudovaču. Porodiljina majka Marija i babica odmah su ušle u sobu kod trudnice i nedugo zatim, babica je izvestila doktora Šena, da se porodilja otvorila i da je beba pravilno okrenuta.
Porodica Nikolausa Lauberta – Cilimacea se povećala za još jednog člana, dobili su zdravu i krupnu devojčicu, a majka Apolonija relativno lako je podnela porođaj. Sledeće nedelje obavljeno je krštenje, za krsnog kuma je određen stariji brat Klos, koji će do punoletstva krštenog deteta – njegove mlađe sestre, brinuti o njenom duhovnom životu. Obred krštenja služio je sveštenik Franc Ešer, koji je po izričitoj želji detetovog oca, objavio da će devojčica nositi ime svoje majke Apolonije, ovim činom dete Apolonija je i duhovno rođeno.
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert(1)
Do 1900. godine, Apolonija je dobila još dve sestre, a kada je pošla u prvi razred osnovne škole u Bukinu, bila je krsna kuma najmlađem bratu Jakobu. Po završetku četvrtog razreda, kod učitelja i kantora Adalberta Jelinika, mala Apolonija, sa nepunih jedanaest godina primila je prvo miropomazanje – krizmanje, činom kojim se završava period pripreme duhovnog privođenja Svetoj hrišćanskoj crkvi.
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert(2)
Iste godine, dakle 1904. Apolonija upisuje Građansku školu u Palanci, koju završava sa izuzetnim uspehom i nastavlja školovanje na Učiteljskoj školi u Kaloči. Školujući se u Kaloči, mlada Apolonija je tokom letnjeg ferija, a kako je njihov salaš bio na pola puta između Bukina i Obrovca, često boravila u gostima kod baba-tetke Ane Šerer, vlasnice trgovačkog dućana. Uz šefa dućana, muža Anine kćeri Magdalene, Franca Renharta, radio je kao trgovački šegrt i Anin najmlađi sin, inače deseto njeno dete Štefan, kao i trgovački kalfa Mihael Šverer. Kako ga je Bog dao lepog, mladog i stasitog, nije mogao ostati nezapažen od mlade gošće iz Bukina, koja je koristila svaku priliku, da se u baba-tetkinom dućanu vidi sa Mihaelom, naravno skrivajući pogled ali ne i rumenilo na licu.
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert (3)
Ni Mihael nije bio ravnodušan prema Apoloniji, visoka, obrazovana, skromna i predusetljiva, uvek nasmejana i doterana, a tek paradni konji upregnuti u čeze, kojima je u goste dolazila! To leto je prošlo, a da intimnih susreta nije bilo, osim par prilika na javnom mestu, kada je Mihael dao do znanja Apoloniji, da mu se sviđa i da su njegove namere ozbiljne i časne.
Nekako s jeseni, Mihael je otišao fendovati u Stare Šove, tako da nije znao za pisma iz Kaloče, koja su stizala na njegovu adresu u Obrovac. Sledeće godine u leto, Mihael se vratio iz Starih Šova, našao nekoliko pisama, koja je Apolonija iz Kaloče poslala, ali ona više nije u Obrovac dolazila. Iz pisama je razumeo, kakva su njena osećanja, da nije svesna da na pisma nije mogao odgovoriti, jer je bio dugo odsutan iz sela, i da tek po povratku u Obrovac, za njih je saznao. Nije pao u očajanje, već je preko mladog Štefana, uspeo da pošalje pisamce, u kojem je moli da mu oprosti i da se nađu određenog dana na Klenovcu, blizu njenog salaša.
