Bitkoinom plaćaju kafu i doručak

Virtuelni novac i u Novom Sadu.

0
505

Bitkoin, virtuelni novac, koji je je pre dva dana dostigao najveću vrednost– 7.000 dolara, koristi se i u Srbiji.


U odabranim prestoničkim restoranima ovim digitalnim parama može da se plati jutarnja kafa i doručak. U Beogradu postoji i nekoliko bankomata na kojima bitkoin može da se menja za pravi novac, a na ovdašnjem tržištu posluju i kompanije čija je osnovna delatnost trgovina ovom valutom, piše Politika.

Nikola Cvijović, suvlasnik kompanije „ECD servis“, koja se bavi kupovinom i prodajom kriptovalute, objašnjava kako neko može da postane vlasnik bitkoina.

„Zahtev za kupovinu podnosi se preko sajta, a da biste bitkoine primili neophodno je da na telefonu ili kompjuteru instalirate aplikaciju ‘virtuelni novčanik'“, objašnjava Cvijović.

Osim na sajtu, bitkoini mogu da se kupe ili prodaju i na posebnim bankomatima. Ovi bitkoin automati postoje na nekoliko lokacija u Beogradu, ali je virtuelni novac moguće kupiti i u Novom Sadu.

Treći način da se postane vlasnik bitkoina je takozvano „rudarenje“, a prema rečima Nikole Cvijovića za to je neophodna i kupovina skupe kompjuterske opreme.

„Jedna ta mašina koja se sastoji od računara i četiri do pet grafičkih kartica košta oko 2.500 evra. Neophodno je da se priključite na bitkoin mrežu i da instalirate poseban softver kako biste mogli da ‘rudarite'“, kaže Cvijović.

Objašnjava da je za to, ipak, neophodno i neko znanje iz oblasti tehnologije, ali da taj softver mora da se održava. U Srbiji su ljudi, uglavnom, prepušteni sami sebi, jer ne postoji ko to može da održava i servisira. Sve zavisi od toga ko vam je opremu prodao, kaže Cvijović.

On napominje da je kupac bitkoina ujedno i jedini vlasnik ove kriptovalute. Na pitanje šta ako slučajno izgubi mobilni telefon ili mu se pokvari računar, Cvijović kaže da postoje posebne šifre, odnosno poseban privatni ključ koji zna samo vlasnik.

„Ako, međutim, izgubite šifru onda vam niko ne može pomoći, jer ćete tako izgubiti i novac“, upozorava on.

Umesto bankovnog računa, vlasnik registruje bitkoin adresu, odnosno niz od 27 do 34 slova i brojeva. To je zapravo virtuelno poštansko sanduče sa kog se bitkoini šalju ili primaju. Kako u praksi funkcioniše plaćanje ovom kriptovalutom objašnjava Branimir Dodić, direktor restorana „Aperitiv“, u kome ručak od 2013. godine može da se plati bitkoinom.

„Ako neko ko ima instaliranu aplikaciju na telefonu kod nas napravi račun od 2.000 dinara, taj iznos može da plati i u bitkoinima. Konobar mu donosi običan fiskalni račun na kome ne piše ni keš ni kartica, već ček. U našem restoranu postoji aplikacija za bitkoin u koju se ukucava iznos računa, a vama se iz virtuelnog novčanika skidaju bitkoini. Odnosno, s obzirom na to da jedan bitkoin trenutno vredi više od 7.000 dolara, vi možete da platite čak i u milionitom delu bitkoina“, kaže Dodić i dodaje da na kraju meseca ovaj restoran fakture šalje kompaniji „Bit gejt“ od koje u zamenu za virtuelni dobija pravi novac.

Na pitanje kada je poslednji put u ovom restoranu neko račun platio u ovoj kriptovaluti, Dodić odgovara da se poslednja uplata u kriptovaluti dogodila pre oko mesec i po dana. „Plaćanje u bitkoinima nije tako često. Evo, na primer, od nove godine do danas, možda je svega pet, šest klijenata račun platilo u bitkoinima. I oni naprave veoma mali ceh od svega 200 do 300 dinara. Jednostavno, žele da probaju kako to funkcioniše u praksi“, kaže Dodić.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže da onaj ko u Srbiji trguje bitkoinom ne može da očekuje nikakvu pravu zaštitu ako izgubi, jer ovu valutu zakon uopšte ne prepoznaje.

„Važi i staro pravilo da nikakvi rezultati u prošlosti nisu garancija za budućnost. Ne može se očekivati da će vrednost bitkoina nastaviti da raste, to niko ne može da predvidi“, kaže Grubišić.

O tome koliko je ova virtuelna valuta kolebljiva možda najbolje govori podatak da je početkom 2013. bitkoin vredeo 1.100 dolara, da bi u jednom trenutku 2015. pao samo na 230 dolara. Ovih dana se njegova vrednost vinula u nebesa i iznosi više od 7.000 dolara. Kada je u januaru 2009. godine stvoren kao kompjuterski algoritam njegova vrednost bila je manja od jednog centa. Laslo Hanjec, programer sa Floride uspeo je godinu dana kasnije da nagovori menadžment picerije Papa Jons da u zamenu za 10.000 ovih virtuelnih novčića dobije dve pice.

Virtuelne valute, pa ni bitkoin, ne izdaje centralna banka i ne garantuje za njihovu vrednost. Narodna banka Srbije je više puta upozoravala javnost da takve valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here