Registrovani slučajevi obolelih i pojava epidemije malih boginja u nekim mestima u Srbiji ponovo su pokrenuli pitanja bezbednosti vakcina i posledice nevakcinisanja, odnosno vakcinisanja dece.
Dok pojedina udruženja roditelja sumnjaju u bezbednost vakcina, doktori ističu njihov značaj i pozivaju građane da se vakcinišu.
Od oktobra ove godine, zaključno sa 7. novembrom, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, na teritoriji Srbije registrovano je 64 slučaja malih boginja. Na Kosovu i Metohiji proglašena je epidemija, dok je u Kraljevu i Beogradu registrovano nekoliko slučajeva obolelih.
Većina obolelih, 92% prema podacima Batuta, nije vakcinisana MMR vakcinom koja u Srbiji izaziva najviše otpora zbog navodne povezanosti sa izazivanjem autizma. Nepoverenje u ovu vakcinu vidljivo je i u padu procenta dece koja su je primila, 84% u 2015, a 81% dece u 2016. godini.
Pedijatar u Domu zdravlja Novi Sad Galina Gavanski kaže da ne postoji veza između MMR vakcine i autizma.
– Unazad 20 godina, od kada je prvi put izrečena sumnja u povezanost MMR vakcine sa autizmom, sve svetske organizacije se bave praćenjem i ispitivanjima u vezi ove tvrdnje, i sve su odbacile bilo kakvu mogućnost povezanosti vakcine sa autizmom. Dakle nema povezanosti MMR i autizma – tvrdi doktorka Gavanski i dodaje da je vakcinacija jedini način zaštite stanovništva od zaraznih bolesti i epidemija istih.
S druge strane, predsednica udruženja građana „Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju“ Dragana Baša smatra da je problem u tome što se ista vakcina daje svima iako se, kako kaže, imuno sistemi razlikuju od pojedinca do pojedinca.
– Vakcinacija nije bezbedna i efikasna zaštita za svu decu, iako je svoj deci namenjena ista vakcina, istog proizvođača, bez izuzetka. Jednostavno, kao što ni isti lek neće delovati blagotvorno na sve ljude, tako ni vakcina ne može odgovarati svakom imunom sistemu i pružiti mu zaštitu. Zato smo kao roditelji dece koja nisu pozitivno odreagovala na vakcinu, odlučili da se njihovo zdravlje ne dovodi u pitanje ni po koju cenu – ističe Baša.
Aktuelni Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje obaveznu vakcinaciju dece, isključujući pristanak roditelja kao njihovih zakonskih zastupnika, a u slučaju kršenja ove odredbe roditelj može bit ii sudski gonjen. Dragana Baša tvrdi da je ovaj zakon neustavan, jer krši ustavnu odredbu po kojoj niko ne može biti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog pristanka.
– Mi smo podneli zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti ovog zakona, ali još nismo dobili odgovor. Pozivamo se i na Zakon o zaštiti pacijenata koji navodi da pacijent ima slobodu izbora kada je reč o medicinskim merama što nam Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti uskraćuje – kaže Baša.
Predsednica Udruženja pravnika za medicinsko i zdravsteno pravo Srbije (SUPRAM) Marta Sjeničić navodi da po Zakonu o zaštiti prava pacijenata, pacijent ima pravo na slobodno odlučivanje o svemu, osim kada to ugrožava zdravlje drugih.
– Sukoba između Zakona o pravima pacijenata i Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nema. Zakonom o pravima pacijenata se propisuje da se medicinska mera može preduzeti protivno volji pacijenta, samo u slučajevima koji su utvrđeni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom. A slučaj utvrđen zakonom je svakako obavezna vakcinacija određena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. To je taj izuzetak koji postoji u javnom interesu, i kod koga se, zbog toga, ne traži pristanak pacijenta – kaže Sjeničić.
Govoreći o eventualnim neželjenim reakcijama deteta na vakcinu, Baša ističe da roditelji ne dobijaju dovoljno informacija od pedijatara i da su pregledi koji treba da utvrde da li bi vakcina izazvala kontraindikacije rutinski.
– Lekari ne predočavaju nuspojave vakcine kada dođete u ordinaciju. Mi ne dobijamo sve potrebne informacije od lekara. Provere koje se obavljaju pre dobijanja vakcine obuhvataju kontrolisanje grla i pluća, ali se ne radi krvna slika i analiza urina što bi moglo da pokaže da li je dete potpuno zdravo za vakcinaciju. Takođe, pedijatri ne prijavljuju Agenciji za lekove i medicinska sredstva neželjene reakcije na vakcine.
Prema izveštaju Agencije za lekove i medicinska sredstva za 2014. godinu, bilo je 103 prijave kontraindikacija na vakcine. Od toga 83 podneli su zdravstveni radnici, 17 nosioci dozvola za lek, a svega tri pacijenti.
Podaci prošlogodišnjeg Statističkog godišnjaka pokazuju da procenat vakcinisane dece u Srbiji opada. To je najizraženije kod MMR vakcine protiv malih boginja, rubele i zaušaka, jer je 2012. procenat vakcinisanih bio 90,3 odsto, a 2014. godine 85,8.
Pedijatar Galina Gavanski kaže da pedijatri pre primanja vakcine pregledaju dete i ukažu roditeljima na moguće nuspojave koje su najčešće bezazlene, kao što je povišena temperatura, lak otok na mestu uboda ili osip po koži sedam dana nakon vakcine.
– Pre vakcinacije se uzimaju podaci od roditelja o trenutnom stanju deteta i vrši kompletan fizički pregled deteta. Po kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, dete koje ne boluje od hroničnih bolesti može da primi vakcinu ako nema akutnu infektivnu bolest sa temperaturom preko 38 stepeni što se u ambulanti fizičkim pregledom vrlo lako može utvrditi bez nekih dodatnih ispitivanja – navodi doktorka Gavanski.
U Srbiji je vakcinacija obavezna protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, malih boginja, zaušaka, rubele, hepatitisa B. Zakonom je određena i preporučena vakcinacija koju preporučuje doktor u skladu sa programom imunizacije.
Sličnu politiku zaštite stanovništva od zaraznih bolesti imaju Mađarska, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija, dok je imunizacija neobavezna u Austriji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Estoniji, Litvaniji, Nemačkoj, Norveškoj, Švedskoj.
